Delo

ХННЕСКА ЛИРИКА 359 на свет издао, под насловом: Ши-Кинг, — што на хпнескоме језику значн песмарица. — Збирка ових Конфучијевих песама, обухваћа дуги одсек времена од 1500 година. Према овоме могло би се рећи, да најстарије песме хинеске, датирају на две хиљаде година, пре Христова рођења. Међутим, пајновнја истраживања показаше и доказаше, да је, .још много раније, пре Конфучијевих песама, постојала поезија у Хини и, да се већ и у то прадревно доба хинеска лирика на доста високоме ступњу налазила, што најбоље сведоче песме из тога доба, које се још овде-онде очуване налазе. Тих најстарнјпх песама, врло је мало, тешко да би се и на прсте избројати могле, но лако је могуће, да ће доцнија истраживања, из колосалне умне ризнице хинеског народа, још ко.ји драгоцени примерак пронаћи. Од тих најстаријих песама прастарога доба, ко.је су старцје и од самих Конфучијевих песама, једна.јеод најлепших: Јадање пет кнежевића на свог брата цара, ко.ји се одао раскошноме животу. То .је једна повећа песма из које ћу овде један одломак и то, јадање другог кнежевића, као углед навести. Тај одломак гласи: „Ко год жшш да угодпост хранп. И у лову иролазе му данп. Дворе дпже п зпдове реси, Внном, песмом, све време таманн. Сеоп пропаст својом руком носп, Срећп су му, дани избројашг. Но да се иовратимо .још једном, на Конфучијеву збирку. Конфучијева збирка, садржавала је не мање од три стотнне разннх песама. Те песме су веома разнолике у садржини. Оне обухваћају све друштвене слојеве, све сталеже н све разнолике иојаве живота тадашње Хнне. Поред ода владарима н великашима, наилазимо у виду сатире, тужбе н осуде на рђаву управу, поред веселих винскнх несама, сетне акорде љубавннка, поред безбрижних и задоволшнх узвпка срећштх „бонвивана\ тпхе уздахе усамљених пустнњака. Карактеристично је, да су све ове песме напнсане врло одмереннм тоном; у њнма не налазимо оних сетних љубавннх пренемагања, нн онпх тужних „тица кукавица“ што вечно заневају и нарнчу, ни оних викача и дрекаваца вечно незадовољнпх. У тнм иесмама све се креће у одмереним границама естетике, што даје овнм песмама уметиичку лепоту.