Delo

360 Д Е Л 0 Ова Ковфучијева абирка песама са необичном брзнном распрострла се ио свој овој пространој земљи, од једнога краја до другога. Те песме посташе тако омиљене у хпнескоме народу, да су, не само освојиле ову колосалну просторију, већ и победиле све наертаје и преживеле бурна вековна времена. За време тог страшног гоњења хинеске литературе, на триста година пре Христа, за време царовања Шн-Хоанг-Ти, који беше издао зановест, да се сва та дела предаду огњу, Конфучијева збнрка би претворена у пепео. Али у иркос сили, она живљаху н даље, живљаху у срцу народа, који их је као драгоцену светињу крио на дну свога срца, у срцу чувао и, очувао. Од оних три стотине песама, које садржаваше збирка Конфучијева, једва да се тек по нека изгубила. Те песме усмено пренашаху се са колена на колено и преживише дугс векове и сва бурна времена. Ово је довољан доказ да покаже, колико ове песме беху популарне и омиљене у хинескоме народу. Сам Конфучије ево шта вели о значају тих песама: „Ове песме покрећу дух, гоне на самопосматрање, уче нас вештинп дружевности, казују нам како да савлађујемо страсти; из њих се учимо дужностима наспрам родитеља и владара н, упознајемо се са тицама, животпњама и биљем“. Већина ових најстаријих хинеских несама, беху удешене за певање. Ово нам објашњује зашто се у тим песмама, у свакој строфи понавља једна иста мисао, само са варијацнјама речи н израза. Ради примера, нек нослужи следећа песма: ОСТАВ/ВЕНА Кал те впдим с огрлпцом проћн Мислим срце да ће да искочи. Да ти доћем, ппје мп у властп. Зар ти немаш ништа мени касти? Кад те видпм с плавпм пасом проћп Мислећ' на те, срце да искочи. Кад не могу јадиа к тебп поћи Зар тн не бн к менн мог о доћн? УУ хинеској поезнјп доцнијих времена, ова се особнна губи. Њпхне доцније песм<*, показују већу разнолнкост мисли а поред тога и развој осећаја. Први песннк, који се спомпње после ћонфучпјевих неснпка, био је Кио-Иуен. Он је написао једну збирку песама под на-