Delo

У СВЕТУ ЗАТОЧЕННХ 59 па су можда пилићи изазвалп неке успомене пз опих давнпх, срећнијих времена. Ова дуготрајна посматрања завршише се тпме, да је Хлонухин једнога лепога дана месеца маја, враћајућн се са свога рада, ухватио два лепа пилета и однео их у тамиицу. А зашто? нн он сам ннје умео рећн, само што му се радосно лице спјало што се ретко код њега нриметитн могло, а нреко његовпх дебелпх усана непрестано играше пеки бесмислен но добродушан осмех. Осуђеници се окугшли око њега са подругљивпм подсмехом: „Видите, браћо, нашег Хлопухина, како је постао зад.ушан...“ Хлопухин ннје ни главу обрнуо на ова задиркивања, већ се н даље задовољно осмехиваше н са саревњивим погледом и материнском љубављу посматраше своју подсвојчад. Али на брзо нађе се још по неко меко срце: једни им бацише мрвице од хлеба, други им донеше воде, а трећи украдоше од кувара елдиног семена. Тада пилићи престаше да пијучу већ подигоше своја голишава крилца и потрчаше за храном и почеше халапљиво да пипкају мрвнце и зрна. Међутим гомила око њпх биваше све већа. Најпосле шалу замени озбиљно претресање извесних пптања. „Како ћеш их одранитп без мајке?“ „Лепо. Остаћу код њих, више нећу пћи у рудоконе“.. „А Букан?“ „Шта, Букан?“ „Море зар не знаш, да он животнње неће да трпи? Зар ће, мислиш ти, он дозволити, да се у соби држе животиње?“ Као што то обично бива, нађоше се оптимисте, који усташе нротнв песимнста. „Тикво једна, будало! Како можеш рећи да је тица животиња? Тица је слободап створ. Ето узмимо на пример голуба. Кад би хтели да нам голубовп долећу на прозор — зар би нам то Букан могао да забрани? Заиста не, кратке су му руке а Бог му ннје дао крила!“ „Тако је браћо! Оп нема власт над тицама, тице су божпјп створови!“ Скептичарп им одговорпше да кокошке нпсу тице, али најзад п онн попустише и сложише се у томе, да се пилнћи