Delo

112 Д Е Л 0 никад преда мном посумњати у њу! Зар она да сакрије завештање! Она то никад не би учинила, господине мој! — Будите тако добрп да ми никад не приписујете мисли, које нису биле моје и којих се ја клоним. Завештање се ни у којем случају не може скрити, јер се прави пред сведоцима. — Па ето и не може јер се правн при сведоцима. Поуздана сам у то да се не може сакрити. У осталом стари је тако волео Линету, да не би заборавио на Пгњата, макар и ње ради само. Он је носио на рукама, кад је била ето оволичка... Ту госпођа намести шаку над шаком тако, да би могла показати Полањецкому колика је била онда Линета, а мало за тим додаде: — А можда није била ни толика! После тога вратише се осталому друштву, ко.је свршивши прегледање парка пође на обед. Полањецки је гледао у лепо лице госпођнце Кастели и помишљао да је морала бити и онда дивно дете, кад је стари Завиловски носио на рукама. После се сетио покојне Литке, коју је он сам носио на рукама те ће запитати: — Знате ли се ви одавна са покојним Завиловскпм? — 0, да! — одговори госпођица Кастели. — Имаће, Бога ми... четири године... Тето, колико ће бити од кад се знамо са старим Завиловским? — 0 чем’ ли та заљубљана главица мисли! — повика госпођа Бропичова. — Ах, господине Полањецки, како је то срећан век, како срећно доба! Дотле Швирски, седећи поред госпођице Ротковске, осећаше: како ће много теже ићи да испуни обећање, које је дао госпођи Марини, него што је он мислио. Сметало му је друштво а још више неки немир у срцу, те никако није могао да дође до оне слободе, којом се увек кретао. „Помисли — гОворио је у себи — та ја сам већа страшљивица, него што сам замишљао!“ II некако није му ишло. Хтео је бар да припреми земљиште, а говорио је о сасвим другом чем, него што је желео. Опазио је да је у госпођице Ратковске леп врат, са неком бисерном брјом око ушпју, и да јој је глас био веома звучан, али је опазио да од тога постаје још песмелији. По обеду цело друштво остаде, као у инат, заједно. Даме су биле прилично заморене од пратње, а кад један час доцније госпођа Анета изјави да је време повратку, осети да му је и криво и нешто лакше.