Delo

118 Д Е Л 0 дође и њој, њој нарочито. II ако се Завиловски није варао у њој бар у погледу тога, ипак кад се у вили Основских говорпло само о том завештању, она је ћутала. Можда су јој само очп добиле онај пређашњи полусањиви изглед, можда се у углу њеннх уста негде кунила бора кад се говорило о Завиловском, можда је увече с тетком разговарала много оштрије о том, кад би после општег опроштаја одлазила на спавање, али баш као створење „које не гамиже по емљи“ пред људима није говорила о том. Кад Коповски оста једном на само с њом и поче разговор о том, она намести прво прст на своја уста, потом издалека према његовим устима у знак да о том не жели говора. Шта више и госпођа Броничова је исказивала своје разочарање врло пажљиво. Али кад није била у соби није могла одржати на устима нагомилану тугу па срцу, што је неколико пута одвело тако далеко да се умало ннје посвађала са Основским. Он је био избацио из своје душе оно осећање обмане, од којега се ни сам у почетку није могао одбранити, те се старао свим силама да умањи слику катастрофе и докаже дајеИгњат у опште изузетна партија, а да баш ни у финансиском погледу не стоји лоше. — Не мислим — говорио је — да би он престао певати, кад би био наследник старога Завиловскога, али би му само управљање тако огромнпм имањем заузело толико времена, да би његов таленат могао од тога претрпети штете. Ви се сећате како је Хенрих осми рекао, кад је неко од великаша насрнуо наХолбајна: „Од десет сељака, кадми прасне ћеф, направићу десет лордова, али не могу ни једнога Холбајна“, Игњат јв изузетан човек. Вероваћеш ми да сам веома ценио Линету и иначе, али је она у мојим очима још више порасла од онога часа, кад сам је познао каква је према Игњату... Бити нешто у животу таквога човека то је судбпна којој би многе позавиделе. Је ли, Ането? — Разуме се — одговори госпођа Основска —да је мени најпријатније код човека који јесте нешто. Основски јој одговори пола смејући се, пола озбиљно: — А зар ти мислиш да мене не тиштн често што једна таква жена, као што си ти, припада таквој нули, као што је господин Јосиф Основски. Али сад лека нема; што било, билоУз то још та нула силно воли.