Delo

ПОРОДИЦЛ ПОЛАЊЕЦКИХ 119 После се обратн госпођи Бронпчовој: — А ви размислите и о том: да Завиловски има десетак петнаест тисућа рубаља, и да ће му по смртп н.еговога оца остати оно што је стари овом оставио. Сиромах неће бити... Госпођа Броннчова махну главом презриво: — Па разуме се, Линета није гледала на богаство кад је пристала да буде његова. А да нам је до тога било ваљало је само да мрднемо прстом п ето нам Кемафаропулоса... — Тетко, смилујте се! — завика смејући се госпођа Анета. — А још све није свршено — рече Основски. — Госпођица Јелена и онако се неће удати, те ће нмање неком припасти, ако не на Игњата, а оно на његову децу — у том је цела ствар. Видећн да госпођа Броннчова још никако не диже главе, додаде: — Но, тето, остало је у Божнјој руци. Игњат од тога није ни за длаку мањи. — Та паравно — одговори она нешто зловољно. — Наравно да то све ништа не мења. Завиловски је човек талентован, али је добио девојку преко свакога очекивања. 0 да, о том не може битн сумње. Разуме се да тај иметак овде пе значи бозна шта, а људи и нначе веле да га је он не баш најчеститије увећао. Нека му се Господ смилује и опрости му што ме обмануо, не знам зашто... II данас смо се ја и Линета молили Богу зањега,.. Тешко је ту наћи се! Волела бих да није имао обичај да говори неистину, јер можда им је то породична махна; и ја и Линета више бисмо волели да нам господин Игњат и није давао на знање да ће постати његов наследник... — Али молим, молим — прекиде је живо Основски — он то никад није чпнио!... Допустнћеш, тето, да је то и сувпше! Није хтео ни да им иде; сами сте га ви на то нагнали. Али је госпођа Броничова већ узела била ђем на зуб н ништа је није могло сад зауставити, те одговори још раздраженије: — То он теби није давао на знање, а мени јесте. Ево Линете па нека каже. Већ сам ти рекла: то на страну. Разуме се да то не мења ништа, ах ово мало реда, то није баш због тога. Ти ниси нигда бпо мати, те као човек, нећеш моћи да разумеш колико ми матере бриге имамо кад дајемо дете у туђе руке. Познала сам тек сад да Завиловскп, покрај свих својих врлина,