Delo

X Р 0 Н И К А 137 лике те врсте посматране су 22. јуна (3. јула) 1845. и 5. (17.) новембра 1882. Падалица пма од две врсте: спорадичних (случајних) и иериодичних (систематскпх). Спорадпчие или случајне падалпце јављају се овде-онде сваке ноћн, вуку се у свима могућим правцпма и веома се разликују међу собом по боји, трајању, изгледу и у оиште по свеколикој њиховој иојави. Периодичне или систематске падалпце (т. зв. метеорски ројеви) на иротпв јављају се сваке године. и у исто доба са неким незнатним закашрвењем или убрзањем. Оне су међу собом сличне у целокупној њиховој појави, а кад се њпхови правцн продуже линнјама унатраг, види се, да се они секу у једној површини, која се сматра као полазно место, одакле се оне расипају на све стране (т. зв. радијациона тачка). Некпма од тих метеорских ројева дати су назпви звезданих слика (констелација) нрема којој лежи њнхова радијацнона тачка. Тако су познате:. лириде, леониде, андромедиде и т. д. Метеорски рој што се јавља сваке године од 27. јула до 1. августа (9—14 августа) назват је перзеиде, а иначе је познат под именом „сузе св. Лаврентија". Врло често се може опазити, да се по неких ноћи јавља много више подалица него ли што се то обично види. А. Хумболт посматрао је са својим пријатељем Бонпланом после поноћи 31. октобра (12. новембра) 1799. у Куманн (Сев. Америка) праву кишу од падалица, а тада је први пут обратио пажњу на њпхову периодичност. Тада су падалице штрцале ка југу између истока и североистока на хиљаде, по сјајности су често пута превазилазиле и сјајност Венере, па су се неке сјајније виђале и на четврт сата после, пошто је Сунце изгрејало. Хумболт је прикупио извештаје о тој појави, па је нашао, да су је видели по целој Америци до Гренланда, а местимично и у Немачкој. Та се појава видела, дакле, на простору од скоро 55 милијона квадр. километара, па се на сличан пачип појавила и у Европи 1 новембра (13 новембра) 1823., 1832., а у веома сјајном развоју 1833, када су је посматрали Олмстед и Палмер у Њу-Хавену. К. Литров са једним помоћником избројао је ноћу 1. (13). новембра 1838. у току од 8 сати 1002 иадалице. Тиме је несумњиво утврђена иериодичност тог метеорског роја. После тога је Олберс обратио пажњу на ноћи од 29—31. јула (10—12. августа) и утврдио, да су и њихове падалице периодичне. За тим еу утврђене и падалице од 8—12. априла (20—24. априла) као