Delo

138 Д Е Л 0 периодични метеорски ројеви. По томе, што све падалице периодичног роја штрцају као из једне тачке т. ј. имају заједничку радијациону тачку, изводи се, да такви метеори хиљадама и хиљадама круже око Сунца заједничком иутањом. Та њихова путања пресеца ма где Земљину путању, те онда Земља при проласку кроз пресечну тачку своје и ројеве путање, одваја својом привлачном силом неку количину његових чланова. Међу тим су доцнија испитавања, а нарочпто Ј. Шмптова утврдила, да се оне спорадичне иадалице јављају онако без реда само с тога, што оне (на пр. 2—5 на сат) прппадају различитим радијационим тачкама. Дакле су и спорадичне падалице чланови неког метеорског роја, који је само много разређенији а растресенији него ли што су периодички ројеви. На основи свих историских извора, нарочито кинеских, може се између осталих, нарочито рој од 24.—28. марта, 6.—10. априла) т. зв. лирнде, пратити уназаддо 687. године пре Хрнста.. Дуго времена није била објашњена појава: што су падалице неједнако распоређене према основнпм странама света, као нп дневне варијације њихове честоће. Ма да је још Брандес 1825. тачно уочио, да је узрок томе до комбинације кретања Земље и падалица, иа његову се теорију није обратила довољна пажња, те је ускоро и заборављена. У том смислу објаснио је појаву тек Бомпас 1857. 0 томе се Скиапарели у главном овако изражава: (Свршпће се)