Delo

140 Л Е Л 0 Оуде исто онако корисеа као и да је оригинал. Шта више превод доброга дела ноже да буде и кориснији од нашег оригинала. Горње дело с пажњон сно прочитали и сано га иожеио препоручити читаоцииа, који су паучили да читају оваква дела н да мисле о ономе што раде и што опажају на децн својој. У њој ће наћи природне разлике у деце, најдубље и најбитније особине њихове, према којима морају подешавати и своје поступање ако хоће да оно не долази у опреку с природом дечјом и да доноси онога рода што га желе. У књизи су најпре оцртана сва четири темиерамента па је онда однах показано и како се васпитају деца којега теиперамента. За тим су поређепи темпераменти међу собом а после овога показапо је, како се они мешају, преплићу, тако, да је тешко и наћи ма који чист темпераменат. Најпосле говорено је о темперамепту у самих васпитача, родитеља и учитеља, и о значају њихову у васпитном послу, па се завршује овако: „Ко је сва ова четири темперамента у подједнакој мери јединио у себи и ко према потребама уме да буде у исто време и холерик, као и мелапхолик и Флегматик, тај је међу васпитачима најбољн, а међу учитељима најспособнији“. А за децу или васпитапике нашевели: „Једнострани темпераменти оиасни су увек по карактер и врлину. Мешавина темперамената је неопходна (ваља: одвише нотребна, реФ.) Најбоље је време за ту мешавину (боље: за то мешање, реФ.) младост; опхођење (боље: дружење) с осталом децом, добар избор игара и душевних занимања и религиозно образовање јесу средства за то. При тачној примени ових средстава може и дете са потпуно наркираним темнераментом постати човек, човек кога смо представили као идеал, т. ј. човек, који је сјединио у себи све темпераменте и који ће према потреби умети да исповеда радосно одушевљење сангвиника, ватру холерика, озбиљност меланхолика и мирноћу Флегматика, јер: „С добротом кад се здружп снага. А са строгошћу кротост блага. Тада се чује складан звук.“ (Шилер: Песма о звону) Штампарска израда књиге је прилична. Само је штета, што је штампана у одсуству преводиочеву, те су се поткрале многе штампарске а неке и правописне грешке. Али све оне опет неће сметати ништа, да читалац ову књижицу у сласт прочита. Носле нас, уверени смо, он ће се запитати: шта ја од свега овога опажам на својој деци и да ли је моје досадање поступање било правилно? II одговориће: добро је; имао сам права