Delo

КРПТИКА II БИБЛПОГРЛфИЈА 141 што сам поступао тако и тако: и остаће у уверењу да добро ради. Или: није добро; видиш, нисам имао право што сам радио тако и тако; боље овако... И онда је књига изврпшла сво.је посланство. С тога је срдачно и препоручујемо. 1 јула — 1905. год. Београд Ј. М. Н. Вулић, Антички Споменици уСрбији. Из Споменика Срп. Рграљ. Академије Х1Л1. 4°, стр. 79—99, око 27 слика и око 40 факсимила. Ово је шеста руковет античких споменика из Србије коју издаје Вг. Н. Вулић, у друштву с неким страним научницима, или сам. Опа се састоји од једно двадесет римских натписа на камену (махом надгробних и заветних — вотивних), два па металу (један на једној оловној „пломби“, а други на једном бронзаном тегу), четрнаест на циглама (међу њима један курзиван), једног на зеиљаној лампици, затим од једног већег броја скултура (статуа, рељеФа), слика на циглама и другпх предмета. Све ове старине обрађене су као и старине објављене у досадашњим свескама „Античких Споменика у Србији“; само је овде још за сваки споменик, осим натписа (који су издати у Факсимилама, приложена ФОтограФија нли цртеж, његов. Ова збирка је драгоцен прилог за историју наше земље у римско доба, а садржи и неколико новина за науку у опште. нпр. у натпису п. 8 помиње се, по сво.ј прилици, први пут прокуратура самих панонских (без далматинских) сребрних рудника, из натписа п. 17 а сазнајемо да је у легионима постојала, досад непозната, служба „мерача пшенпце“ (шеп80Г 1гШсЈ) II Т. Д. Д.