Delo

КЊИГА 36. СВЕСКА 2. Д Е Л О Август, 1905. год. П 0 Е 3 И Ј А НЕЗНАНИ ГРОБОВИ — 1885 У туђинској земљи труну кости њине, Гробове им суза братска не залева, Ниг их згрева сунце тужне Домовине: Вај! У туђој груди слатко се не снева. Њих чобанска песма никад не потреса, Несма што ту бруји изнад гробља њина, Не! То нису звуци са наших потеса, Меки гласи фруле са жупних долина. Довели их младе овде из далека, Казали им: „гинте! Све вас слава чека II част земљу вашу“. 0, надање ташто! П по гробљу томе док мп нога клеца, У бескрајном болу душа тужно јеца, И срце се пита: крв невина нашто?! — 1905 0, гробови свети, растурени редом По тој земљи лепој — земљи наших снова, Где се црне села преплављена бедом, И гомиле пиште без хлеба и крова, Дело, књ. 36. 10