Delo

ИЗ ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 57 уму да су највећи песнички духови енглеског народа имали силну љубав према Италији. Тако Шели, Китс, Бајрн, Ландор, Браунинг. Ипак је та љубав у ових друкчија од Свинбернове. Она се у њих развила у зреле године, много је у њој свесна обожавања значаја талијанске новестп. У Свинберновој љубави има нечег елементарног, нечег неизбежнег: она серазвилајош у детињству његову. Само тако могло се његово обожавање Мацинија и велнког дела италијанског уједињења слити у његовој душп уједно са његовпм слободоумљем. Из тог стапања изникле су потом његове снажне симфоничне химне слободи, његове политичке песме, које у себи немају ничег политичког, до што певају о слободи, али о оној великој мученичкој и деспотској богињи, за којом само велики духови тако чезну као Свинберн. II када је желе они је желе не као неки украс живота, него као једну велику иотребу душе, нешто без чега они не би били они. II као телу рука, нога, удови тако је њима потребна слобода. То је она највећа потенција љубави према слободн, равна оној љубави, оној чежњи за правом и истином, о којој велики мислилац енглеске поезпје Роберт Браунинг каже у једној од својих лумннозних песама „Раби Бен Езра“: Доста сад, ако се Право И Добро и Бескрајпо Назову овде, као што ти зовеш своју руку својом, (КаШ Веп Ехга XX.) Пошто је свршио пиже школе Свинберн оде на универзитет у Оксфорд. Али, и ако је био печен у латинском и грчком, остале предмете изгледа да није особито марно, те Напусти унпверзитет не стекавшн никакав степен, никакву титулу, ни динлому. Али и ако је у том погледу остао иза својих другова он је морао осећати да је по капацитету своје душе бољи од других, тим пре што је у том раном добу постао интиман прпјатељ трн нотоња велнка човека енглеска Данте Габрнјел Росетија („који је тада сликао фреске на зндовнма оксфортског универзитета“), Виљема Мориса и Берн-Џонса. Та три нрепородитеља енглеске и по том модерне европске уметности имала су несумњнв и јак утицај на рану поезију Свинбернову. Особнто је Росетн неизгладиво дао Свинберновој ноезији много од својих боја, од својих слнка. Са свнм супротно мишљењу, које свакн утицај с ноља узима као оскудицу орнгиналности, ја на против мнсли.м да ништа младом таленту не указује његов