Delo

КЕСТЕН ОПЕТ ЦВАТИ... — ЈАРОСЛАВ ВРХЛИЦКИ Кестен опет цвати црвен и бео, Мирисна зова у прозор с повија, Свежином благом дише крај већ цео, Јабука стара под цветом се свија. 0 песниче, у пролетњем чару том По глави ти лети мрачних мисли рој. Сфпникс ти влада душом свом, II канџе оштри, спрема се за бој. Да л’ ти небо такву судбу свило; Дрво ће цвати, таласп сребрно сјати, Птичице летет по дрвећу чило, Проћићеш туд, увек питати. Стари зид давно оронуо веће, Бресква цветом стала засипати, Трешња зри, рој пчела облеће, Проћићеш туд, увек питати: Што л’ природу држи бог у крилу свом? Што ли вес’о човек, кад је вина, хлеба? Што нам бог пунп срца љубављу том? Што л’ опет сумор из мрачних шума гледа Палуд сад питаш, тек мораш певати, У киши цвећа стару рану скривати,