Delo
ЗбО Д Е Л 0 Новалис у фрагментима говори о ирезирању појмова и кад најзад Фр. Шлегл, увек најрадикалнији, одоацивши с пороком и цео традпцијонални начин мишљења, прориче нов свет, којн ће се родити из каоса неразумљивости. Још откако се тај нови свет зачео у глави „севернога магуса“ Хамана, па кроз све фазе док је добијао чвршће облике у мислима духовног сина Хаманова Хердера и духовног сина Хердерова младога Гетеа, да сазре најзад и презре у романтици, гонили су га просветници својом мржњом и презирали су га у срдитој немоћи, као што се презире оно што се не може домашити. Није ту био само Николај, већ иза њега читав легијон, само што је Николај бно најистакнутија и понајзгоднија личност да се на њему скрхају кола и статуира егземпл. Кад су Гете н Шилер са класичне висине држали свој мали књижевни страшни суд, бсули су ватру ксенијама подједнако па све литераторе, према заслузи; наравно да су већ том приликом Нпколај и просветпици добили добар део. Алп систематички и без милости почели су да чисте тек романтичарске судије, и отадајепошло са просветништвом суноврат. Првп су му окренули леђа, како то већ бива, они које је просветничка идеја толеранције управо и подигла до неког значаја: богати јеврејски кругови у Берлину; њима је Мојсије Менделсон извојевао равноправност и углед у друшгву и у књижевности. Али, имајући по својој природн одвајкада развијен смисао за актуелно и ново, пригрлише они и овде одмах најновије, те посред просвећеног Берлина, посред књижевног царства Николајева, процветаоје култ Гетеа, а уз и преко њега захвати корена одушевљење за романтику. Ту на литерарним теовима“, који су се касније често изопачили у т. зв. ћигеаи сГ еврН како су им се потсмевали противници, састали су се и романтичари, управо упознали су се људи, који ће затим због сродннх тежња и заједничких противника приближити се једни другнма и постати старијом „романтичком школом.“ Такоје ту Фридрнх Шлегл познао Шлајермахера, Тика к пријатеља му Бернхардија, а то је било од пресудног значаја, јер старија романтичка школа оснива се углавном на критичарском раду браће Шлегла, на поезији Тиковој и на моралу Шлајермахерову. Али нисмо још готови с противницима романтике. Уз борбу са застарелим и малаксалим просвешћењаштвом имали су романтичари да деле мегдан и са појединим књижевницима, тако пре свега са једном савременом силом, с Ифландом и поглавито