Delo

НЕМЛЧКА РОМАНТИКА 351 с Коцебуом, који су неограничено дрмали позорницом, те и симпатијама велике публике. Иако романтичари по пзбору својих тема, духом су то били просветници најчистије пасмине, а вредноћом и умешношћу заузели су видно место у књижевном свету; успех и бурни аплауз на позорници тешили су нх издашно за све нападаје и неповољне оцене критичара. Кудикамо даровитији и оиаснији од њнх двојице, Коцебу, човек по природи ретке реакцијонарности, до крајностн нескрупулозан и грозничаво сујетан, морао је са книгеовскнм моралом већ у својим првим комадима сукобити се са младим књижевним револуцијонарима. Ти плахи и ватрени пепреврелп духовп отимали су се већ испред ауторитета Шилерова, јер су иако сроднп по многим тежњама осећели као притисак над собом његов јачи и чистији дух, шибали су немилосрдно, озбпљно а још више сатирички, просвећењаштво и његове вође, јер су осећали немоћ коју треба до краја скршити, али према Коцебуу су се налазили по својој природи на дијаметрално супротној страни. Ти слободњаци, који не презају ни од каке реформе, који отворено проповедају најрадикалније теорије о богу н о држави, који у нејасности и у одломцима виде ндејал изражавања мисли, морали су се окомнти на Коцебуа, хладног познаваоца масе, који рачуна свуде и увек само на ефект, који се држн као пијан плота углађеног друштвеног тобож либералног морала и умерене просвећене религијозности, а уистини кипти од фриволности и двосмислених досетака, без којих се велика маса не уме наслађивати, иначе разумљив и јасан до крајности са провидним тенденцијама и шаблонском композицијом. Њих је делило од њега оно што и данас још чини да га не трпи образовани немачки свет: његово реакцијонарство и политичкн и књижевно сумњива улога коју је пграо; и та мржња ни до данас још није допустила, да историја књижевностп добије његову слику оцртану без пристрасности и по заслузи. Али о том другом нрпликом више. Романтичарима је био трн у оку и зато, што нх нико није умео тако ујести за срце као он. Остало је много оригиналних и за обе стране карактеристичних докумената ове борбе. Ни мученичка смрт Коцебуова није већ оронуле и у жестокој борби истрошене романтичаре ублажила у протпвности спрам овог бшнЈепђоска немачке књижевности. Овако заооилазним путем, полазећи од противника и од тенденција против којих су се романтичарн дизали и удружили, добио сам прилике по-