Delo

НКМАЧКА РОМАНТПКА ЗбЗ донекле и иротив Канта а под утидајем Платона и Сшшоце, назидао зграду свога романтичког морала. На удруженој Фихтеовој филозофији са Шлајермахеровим моралом и са Ка1игфилозофијом песничкога филозофа и настављача Фихтеова Шелинга с једне стране, а на Гетеовој поезији с друге, подигли су романтичарп своју универзалну поезију. Не задовољавајућн се тиме да поруше границе међу прозом и стиховима, да Гетеове романе читају као и најлепше стихове н обратно стихове Лесингова „Натана“ као најлепшу прозу дохватили су се они Шелингове Натурфилозофије, по којој су дух и природа псто и имају исте законе само што се спекулацијом дух удалпо од природе, иа су, хотећи да дух п природу опет сједине, да природу ослободе (Новалис), почели рушити и међе између природних и душевних (Сге181е8-) наука. Њима је Шелинг са својом науком дошао баш како треба, јер је у њој било систематскије садржано оно што су они од увек мислили и говорили; В. Шлегл је још у Јенн у рецензијама под утецајем Шилеровим једнако пстицао против просвећењаштва да су природа и поезија једно, а Новалис је ишао и даље, па је проглашашавао поезпју за једино реално. II сада су се тек наравно натецали, ко ће боље смешати атрибуте природних наука са појмовима из иоезије. Говоре о психофизици и моралној астрономнји, Новалис назива физику науку о човечјој машти и иште галванпзам духа. У грозничавој тежњи за потенцовањем претецали су у вучењу конзенквенција пз главне мисли Натурфнлозофије, која је пначе јасна н разумљива. Тако су се одмаклп подалеко од Канта. Шнлеров младић у „Закритој слици у Сајсу кад се усуђује открити завесу, скривио је, јер, по Канту, иза граница искуства нема спознања; у Новалисову „ћећгНп^е уоп 8а1з“ открије ученик завесу и налази — себе, откривену природу. То је корак од Канта до Шелинга, од Шилера до романтичара Новалиса. Као из пророчких књига прихваћали су романтичарп мисли из Шилерових списа и Гетеова „В. Мајстера“, те су нх распредали даље и употребљавалн у своје сврхе. А поглавито су доносиле плода тачке у којима су се Гете и Шелинг састајали. Тако каже Гете у „Мајстеру“, да је све символ, а и Шелингу је свака уметност символична, јер је несвесна поезија духа, спој из природе и слободне воље и приказивање безграничнога у огранпченоме. Међу свима уметностима највећа је