Delo

354 Д Е Л 0 песништво, к њему треба све остале да теже н то с помоћу митологије. На основи ове мисли писао је Фридрих Шлегл своје „разговоре о песништву“ у „Атенеуму“ а нарочито у последњем, четвртом чланку „0 Митологији“ прихватио је Шелингове предлоге, те враћајући се на тему које је он већ раније у неколико ма додиривао и покушавао да реши препоручује и сам, да Немци створе себп митологије из Натурфилозофије (раније је предлагао једном, да се испомажу скандинавском митологијом, што је у осталом Клопшток већ био учинио, а једном је тражио замене у католичким причама и легендама. Сад је за њега митологија бескрајна песма, у којо.ј су зачеци свега песништва. Ова тражња, за мотологпјом постала је веома значајном.1 На натурфилозофском пољу старије романтике никао је и процветао и плави цвет романтике, идеал и символ њених тежња, песнички назив за језгро онога што су касније француски естетичари назвали Г аг( ропг ГагС За плавим цветом лутају сви јунаци у песничким делима романтичара, а иза њих и сви романтичари, и уметност им се наплаћује радошћу тога узалудног тражења, уживањем у чежњи за незнанпм, за ндеалом, дијаметрално нротивно сврхама просвећеника, који су уживање у уметности и у наукама тражили у користи коју пружају и тако рећи у опипљивости. Порекло овога символа треба тражити још у вилинским романима средњега века; конкретнији облпк створен је у мотиву, да се младић заљубљује у сну или по слпцн у лепоту девојку, за којом затим трага. Виланд у „Дон Силвију од Розалве“ говори већ о плавом лептиру у том смислу, а под рукама Новалисовим, можда под утиском скасака у свези са брегом КуШтивег-ом, претворио се у плави цвет, и освојио је у том облику целу романтику. Али и суштину плавог цвета нашли су романтичари и у Гетеа. II његов Мајстер полази у свет без опредељења, без мете, полази за уметношћу, за образовањем, за идеалом, као што ће Новалисов Офтердинген и остали романтнчарски јунаци ићи за плавим цветом. „Вилхелм Мајстер“ је и иначе романтичарпма врело не 1 На истом путу још су каеније и Вагнер и Ниче. II Словенп имају да захвале романтпчарима открпће својпх Богова и митолошких прпча в. и књигу МурКову „ВеиГзсће ЕГпПизве аиГ гИе Ап1ап§е <1ег з1а\чзсћеп КотапНк. I. Ше ћоћгтзсће КотапНк.“ Огаг 1897.