Delo

66 Д Е Л 0 Ја га познајем. Аха то је она — она мала што је неко време била у Холши као лекторка! Онда — хм! Обешењак си ти. Леоне! II још траје љубав? Реткост! — Није овде у питању моја љубав, ујаче, већ част. Госпођици Гжималанки дао сам часну реч да ћу се њоме оженити. Мати ме је присилила да ту обавезу уништим. Али је моја реч остала, и њу не могу повући. Рекао сам матери: њу или ниједну! Она је на то пристала. А сад се мора држати те погодбе. Подносио сам ја, ујаче, и подносим много више него она, и толико ме је то стало, да ми је сад тешко нопустити. — Ти јој се дакле, светиш? — Не светим се ја... већ судбина! — А знаш ли шта те чека! —упита га строго кнез Проњски. Леон слеже раменима. — Чека хе опште презрење. Сутра тн неће нико пружити руке — нота бене, ако те тане г. Капета поштеди. Остаћеш сам, разумеш ли — сам... као предмет за иодсмех, оговарање, и разноврсно н претерано коментарисање. Пзгубићеш матер, uopoдицу, везе, познанике — све што сп до сад нмао. Опаметн се и тргни. До сутра ће та ствар остати међу нама, тајна. Мати ће ти на моју молбу опростити, н заборавити; нико те од сад неће издати. Размисли се. Ноћ је дуга, а ти нпсп дете. Због обавеза датих у младости ннко не упропашћује живот, нико не жртвује толико. То је смешно. Г-ђица Гжималанка сигурно те је и заборавпла, и не сања да си јој ма колико обавезан! Холша јој ни у сну не долази; а ти сам је, ваљда, нећеш одвести тамо. То је била мелодрама, Леоне. Данас је одигран п последњи чин. Сутра ћеш битп кнез у Холши н отпочећеш живот и рад, достојан твога положаја. Ја ћу сад отићи. Речи моје добро утуви. Надам се да ћеш сутра устати сасвим друкчији; те снове отури једном за свагда... Сутра у подне мати ће очекивати твој одговор. Донеси га сам, и да буде повољан!... Дакле, будн одважан! Пристајеш? — У подне ћу бити код матере! — Одговори младић лаконски. Проњски му стпште руку и нзиђе, нотпуно задовољан резултатом своје дипломатске миспје. Те ноћи кнегиња није спавала; била је узнемирена, љута и у очајању због увређеног поноса. По каткад тако је мрзела <ћша, да је готово желела да истрајеуу упорностн и, затпмг.