Delo

П Л А В 1Г 67 иропадне. Употребила би тада сва средства да му живот загорчн и да му опстанак постане немогућ. Подигла би против њега сав свој утицај да га презре јавно мњење. Затим је страх од понижења пред кнежевима Капетовпм слабио ту жустрину. Каква срамота бити нриморана признатп да она не влада у породици. да син одбацује њене намере! Каква срамота правдати се, бити исмејана и омаловажавана! А затим би јој долазиле пред очи јасније слике. Син ће доћи скрушен, извиниће се и подлећи, а она ће га докопати у своје гвоздене руке и триумфовати. 0! платиће он њој за ово вече! Сутрадан је устала врло рано, и јутро је провела врло раздражена. Кнегиња Италија зледила јој је ране злобним речима; а Лавинија је, за нетактично понашање, добила таку опомену да се није ни појављивала. Смешећи се иронично наредила је да јој се спакују стварн у куфере. Чекала је да се само реши ова ствар па да отпутује. Око подне довезе се кнез Проњски врло весео. — Леона још нема! Сад ће доћи. Покориће се сигурно. Ствар је заташкана. Одавде ћемо право кнежевима! — говорпо је брзо тарући руке и погледајући на прозор. Затим се цинично насмеја. — Али је сестра ишчепркала за њега право чудовнште! Није ни чудо, што се младић устеже да пристане. Ту је потребна одлучност самоубице. Кнегињо Италија, замислите само њихово прво руковање! — Брате! — опомињала га је кнегиња мати. — Сестро! Ја то говорим онако, међу нама. Леону самја њу представио као богињу! — Твоје шале нису на свом месту. — Као лева плећка будуће снахе! — шану кроз смех кнегињи Идалијн. У том лакеј отвори врата н јазн: — Кнез Леон! Ућуташе сви, управпвши испитивачки поглед у Леона. Био је блед, очевидно врло уморан и болестан. Поклони се нз далека, по обичају учтиво и остаде са шеширом у руци, не примивши пружену фотељу. Кад лакеј изађе. он се обрати матери н без икаквог увода пређе на ствар.