Delo

68 Д Е Л 0 — Кнегињом Караман Капет, илп којом другом, матн, којом ви желнте, могу се оженитн! — А! Зар нисам рекао! — узвикну ујак, пружајући му руке. Леон је говорпо даље не обраћајући пажње на ујака. — Али прво желпм да ми се допусти да се вратим у отаџбину и изјавнм своју љубав г-ђици Гжнмаланкп. Чим ми она — а у то сам сигуран — да негативан одговор, онда, мати, можете располагати мноме. Молим, дакле, да се ствар одложи за неколико недеља... Кнегпња, не зна се, је ли чула крај. Није бнла способна да размишља. Скочила је и, показујући руком врата, стала је промуклим гласом викатн: — Јелп то твоја последња реч! Онда ево п моје. Пзлази нз ове куће! Немаш више матере! А за тнм, као ђубре избацујем н твоју ондашњу заклетву. Слободап сп! Жени се којом хоћеш... најбоље каквом бескућнпцом... и живн с ким хоћеш јер ти си за нас мртав... Одлазн! одлази! Леон поноснто диже главу. — Изићи ћу и нећу се вратптп, и прпмам то, што сте*вн, матн, назвали ђубретом, а што мене ста.је жпвота. Збогом гоеподо!.... Поклони се и изиђе. Сад већ, и кад бп хтео, ue бн могао да се тргне. Одпграо је и последњу фигуру. Цео дан није био у хотелу. Вративши се тамо у вече, инје знао где је ировео то време. Насположење његово, ношто је прошло готово кроз све фазе несвесне узбуђеностп, мржње, освете, увреде, ирезрења и одвратностп, зауставило се, најзад, на потпуној клонулости. Сад је очекнвао двобој, желећи да погине, п само је понављао једно исто питање: — Да ме нпсу тражилн два господина? Ннсу. Обичнп познаннци само н прпјатељи оставпли су своје посетннце. Гледај.ући на њих, Леон је помишљао с боло.М, да су последње. На прагу његовпх одељења срете га Бернард тајанствена лзгледа. — Пма једна дама, кнеже! — прошапта. Дама! Леон стукну. Та је вест била последња кап досаде. — Каква дама? — упита.