Delo

Д Е Л 0 7 '2 писом: „Своме веренику за успомену“. Чини мп се да је то поуздана гаранција? Леон погледа мало у његово лице, ружно, бледо и искрнвљено гримасом ражљућеног мајмуна. Мисао је његова билајасна. Познао је да га је Леон разумео и застидео се што нпје бпо сасвим цинпк. II засмеја се. — Наравно, вн сте досетљиви, кнеже! Чуо сам, како су се заветовали да вам откажу витешку услугу. II осетио сам и ја у себи ритерску крв, и решио сам се да, противу свих, станем уз вас и... Леон га прекиде да не чује ннскост са његових уста. II сувише га је то дражило. — Захваљујем вам на услузи, г. бароне. Биће ми веома прнјатно да вам се одужим захвалношћу. и да вам уштедпм бриге око новаца, дајући вам потребну суму. — Mille g’races, кнеже. Без залоге слике г-ђице Руже Розенберг? Кад изговарам ово име, као да осећам како се купам у источњачким мнрисима. Онда вам стојим на услузи, кнеже! Ко је на противничкој страни? Леон рече имена сведока противникових. — Superbe! Кроз један сат вратићу се са одговором. Окрете се на пети, и, певушећи, изиђе. Кнез клону на фотељу и убриса зној са чела. Шта све нису скривале друштвене формалности и како је фина и танка та светска мрежица! Барон Амадије је важио као центлмен/а био је!... Наједанпут, уместо да довршн своју мисао, кнез се окрете п прошапта: — Да је нешто овде Гжимала! Уверен је био, да би ou остао уза њ кад устреба, он. једини, из другог света н туђпн! Међутим се барон, и ако купљен, показао одлично; свршио је све формалности и вратио се, певушећи и нихајућп се, са извештајем да ће се ствар решавати сутра изјутра и да су изабранн пиштољи. Он се одлично у томе разумевао. Леон га је слушао и на све пристајао, и сувише заморен, да би се сам могао помоћп. — Јел' вам то први двобој, кнеже? - Први. Био .сам само неколико иута сведок. - Хм! А шта мислите радпти до су.тра?