Delo

74 Д Е Л 0 учинио, али је овај, певушећп, већ био с оне стране врата. Леон зазвони за Бернарда. — Кола за станицу! Одмах! — Зар хоћете да идете тако болеснн! — Баш због тога. Нека ту остане други лакеј и стварн за нама пошље. Ти ћеш ићи са мном. Бернард изиђе да изда наредбу, и одмах се вратн. — Куда желите ићи, кнеже? — У Марсељ, Каиро! — добаци кнез. Бернард изиђе, али се, на глас звонцета, опет врати. Кнез је лежао на отоману блед као мртвац. — Предомислио сам се — рече тихо — отпутоваћемо у Холшу! /Кури се! XI лФ Графица Пза Машковска, лепа као впла у јутарњем костиму, устала је једног дана врло весела. На мужа се љубазно смешила, а свекрви је помагала у неком послу. Видело се да желн да задобије њнхову љубазност, н да нма да их моли за нешто врло важно. За време доручка од узнемпрености и пестрпљења није могла ништа окусити, и, после јела, дрхтавпм гласом започе разговор с мужем. — Леон је у Холши има већ месец дана.... — Чуо сам! — кратко одговорп Машковски, гледајућн кроз прозор на место где су његове коње вежбалп за трке. — Веле да је болестан! — додаде Пза. — Да, и не изгледа дуговечан! — Ја бих тако желела да га обиђем. — С којим коњима? — С којим ви хоћете! — одговори Пза радосна што се граф не противи. Али Машковски тек доцније разумеде предлог женин, престаде.да посматра џокеја на коњу и замнсли се. — То нема смисла! — рече на послетку. — Зашго? Можда нећете данас да ме пратнте; у таком случају да нзберемо други који дан. — Нпко сад не одлази у Холшу после -оног догађаја у Паризу. Кнез Проњски чак ни.је хтео бика да прода у Чартомељ; то ми је сам прпчао. Сви су раскпнули са Леоном.