Delo

П Л А Б II 75 — Алн ја нећу да раскидам, тим нре што је болестан! — узвнкну Иза кроз плач. — Па како то, онда, да удесимо? — рече болећиво Машковски, који није умео да буде сталан, не осећајући да опонира, већ као да моли. — Али, кажем вам, изложићете и себе п мене оговарањима. Ја веома волим Леона, али шта ћу! Ђаво га знао штр се тако компромитовао. — Пзражавај се учитиво, сине! — опомену га стара графица. — Одиста. Сигурно сам лупио штогод. Опростите ми мати! — Али графе! — упаде живахно Иза — је ли то компромитовање што је Леон послушао срце? Је ли он крпв што нпје заволео особу која по роду њему одговара? — Требало је да заволи. То се свакоме дешава. II ја сам лудо волео кћер мога ловца, па сам се ипак оженио према своме положају. Треба поштовати свој сталеж, графнце; иначе се пада и ломи врат. — Па Леон се не жени. — Ко зна шта он мисли! А после ће старе гадуре рећи да су Машковски припомогли да се тај брак сврши. — Графе! — опомињала га је Иза, коју је запреиастпо његов тако слободан говор пред матером. — Опет сам лупио! Врло је могуће! Не трпим препирке, јер оне увек излазе на будалаштине. Чините што вам је драго! Ви сте ми жена по имену... па ни ја се нећу мешати у ваше ствари. На ту изненадну и јавну оптужбу Иза сва плану и заплака се, а стара ће графица као прокуратор на то: — Шта ти разумеш под тим што си рекао? — Разумем то што јесте. Графица неће никад да уђе у коњушницу, као да је она прљави свињац; неће нн једног коња да доднрне као да су сви слинави. Изине сузе усахнуше брзо, а графнца мати седе опет у фотел>у. Машковски, љут и понижен, сматрао је своју шталу као и себе. — Али графе — узвикну Иза, уставши са свога места ја сам мислила да ће вас моје неразумевање у коњима љутнтп, па зато Вам нисам хтела ни досађивати. Од данас ћу почети да се упућујем у то. — Дабоме, што пре то боље — промрмља Машковски. — Онда хајдмо у коњушницу — понуди се Иза, и ако су јој очц још биле пуне суза.