Delo

АУСТРИЈА И ИТАЛИЈА НА БАЛКАНУ' Нпје било давно, ваљда ни пуна година дана, када се држало да ће између два савезника, два члана тројног савеза, између Аустрије и Италије, доћп до рата. „Албанеско питање“ беше се испречпло по среди, између њпх, прпјатеља и савезника. Чпнило се, као да је Турска пропала, ликвидирала, и да ће се због пљачке завадитп два дотадашња и садашња савезнпка и прпјатеља, Аустрпја п Италија. Не пптање о превласти на јадранском мору, не Трст п Тренто, не дакле, народне аспирацпје и пропаганда талпјанска, већ са свпм једно друго, ново питање, питање о Албанији, изгледало је да је завадило савезнике и успело оно што нпсу могли успетп нн Ирпдента а нп вековна мржња талпјанског народа противу Аустрпјанаца. Чија ће бпти Албанпја? То је питање о превласти талијанској у Албанпјп бпло од једном и изненада постављено у овако одређеном облику, да је изгледало са свим ново. И могућност рата пзмеђу Аустрпје п Италпје мање је изненадила полптнчки свет, колико факат, да су талнјанске претензије и интересп у Албанпји од толпког значаја по Италију, да се она не бп устезала ни од рата, ако би бплп у опасности. До рата није дошло. По новпнама се отпочела и у новинама се и свршпла огорчена борба око превласти у Албанијп. Шта впше, одмах после тога, када је заоштреност достигла свој врхунац, настадоше појаве, које су бпле права противност расположењу јавног мњења, нарочпто у Игалији. 11 Leopold Freiherr von Chlumeckv. Oesterreich-Ungarn und Italien. Das \vestbalkanische Problem und Italiens Kampf um die Vorherrschaft in der Adria. Leipzig nnd Wien. Franz Deuticke. 1907.