Delo

96 Д Е Л 0 И најпре се састадоше ауетријски и талијански мпнистар спољњпх нослова на Семерпнгу а за тим краљ Едвард VII дође у походе немачком и аустрпјском цару (у августу). И свет од једном сазнаде да Енглеска, Немачка, Аустрија н Италија под.једнако мисле о судбини Балкана. Како већ пзмеђу Руспје и Аустрије постоји споразум још од 1897. о Балкану и како је Француска савезник н Русије и у тесном пријатељству с Енглеском, то је, иосле ових факата и званпчних изјава свију велпких сила, п Евроиа једнодушна у питању судбпне балкањског нолуострва. За албанеско питање нема дакле места, па ни какве опасности од рата између Аустрпје и Италије. Откуда дакле она огорченост и крајња раздраженост јавног мњења у Италпји и у Аустрији, откуда та заоштреност, о којој су сведочили поједини енсидани, те у мало и званична Аустрија и званпчна Италија не бацише рукавицу једна другој? Да ли није све то могао, алп само тренутно, талијански патриотизам, помешан с вековном мржњом иротиву Аустрије, да заведе јавно мњење Италије, употребивши „албанеско питањеи само као претекст? Да ли нису онда сви интереси и све претензије Италије у Албанији само привидни, фпктивни, па је сва та заоштреност и раздраженост вештачки изазвата? Како се опасност од рата брзо п нечујно расплинула и како су дошли они иојави, које поменусмо, а који сведоче о једнодушности Европе, бар за сада, то би са свнм оправдано било веровати, да је одиста тако. Али није тако. Бацимо ли ма и овлашан иоглед на односе између Италије и Аустрије, на њихове интересе, националне и државне, видећемо да поред талијанског питања у Аустрији, питања о судбини талијанског племена под Аустрпјом, има и друго једно, такође значајно, крупно питање, које може довести до оружаног сукоба, — питање о превласти на јадранском мору. Чије ће бити јадранско море, — да ли талијанско све илп подељено између Аустрије и Италије? Разуме се да је с њиме у тесној вези и судбина албанске обале, саме Албаније — ко he, т. ј. чији ће утпцај преовладатп. Ривалство између Аустрије и Италије постоји дакле, — и оно је сваким даном све веће што су год ближи изгледи да се балканско питање дефинптивно реши. II у Италији и у Аустрији не затварају више очп пред тим фактом ни званпчип кругови, а још мање представници