Delo

АУСТРИЈА II ПТАЛИЈА НА БАЛКАНУ 97 јавног мњења. Докле је, раније, шовинистичка струја у Италпјп проноведала рат Аустријп, сада и представнпцн озбшвног јавног мњења и браниоцп тројног савеза допуштају могућност оружаног сукоба између двају савезника. Шта више, о томе расправљају и људп, који су до јуче били п сутра ће бптн представнпци званпчне Пталије. Тако је у Италији 1906 г. угледало света дело „Verso la guerra“ (у очи рата) од Пелегрннпја, некадашњег, ако се не варамо, вице мннистра колонија, оставпвшп дубок утисак у јавном мњењу Европе, нарочито у Аустрији. Књига не без вредностн не само својом садржином но и због свог писца, који има тако АТледан политлчкп положај у Италији! Али, разуме се, да су овакве појаве изазвале реакцију у Аустријн, да су и аустрнјеке патриоте морале реаговати на талијанске агитације. И отуда је поникла полптпчка расправа, чпјом ћемо се садржнном овде забавптп, — „ Аустро-Угарска и Италија. Западно - балкански проблем и талпјанека борба о превласт на Адрији, “ дело Хлумецког, писца чпје је фамилијарно име тесно везано с историјом унутарње политике аустрпјске. I. Нови курс талијанске политике од скора се датира, тек од неколико годпна. Дотле канда ни озбиљнпјп талијанскп државнпцп нпсу мпслплп да Италија пма тако крупних ннтереса на другој обали Адрије, у Албанији. Од куда је иотекао тај нови курс спољње политпке талпјанске? Аустрпјски патриота, барон Хлумецкп, нпје се дуго мучио тражећи творца новог курса талијанске политике. Зао демоп Италије, који је водп на овако погрешан пут сиољње политике. ио његову мишљењу, Француска је. Она је за све крива што је погрешно у прорачунима талпјанске спољие иолитике. Она је Италију одвела у Абисинију. Нека би све ово пстина била, онда је Француска заслужна и за оно што је добро у талијанској спољњој политици, баш и ио мншљењу самога барона Хлумецког. Јер, нема сумње да је политика тројног савеза, по његовом мпшљењу, .једино мудра и спасоносна за Нталпју. А ко је поглавити узрок што је Пталија, противно својим народним аспирацијама, отишла у тројни савез, до — Француска. Бар о томе су неиодељена мпшљења. II онда чудновато • Дело, књ. 46. 7