Delo

98 Д Е Л 0 и невероватно нзгледа да Француека има над Италијом ту необјашњиву моћ, — да је, пошто је отерала у табор својих непрпјатеља, гонп у тако авантуристичку политику колонијалну и балканску. Из ових контроверза, у које је упао, вођен патриотпзмом, барон Хлумецки није се могао извући крај свег потрзања иознатих момената из скорашње прошлости. Најприроднија бп спољња политика Италије била она, коју јој диктују народне асинрације талпјанске и која би била само продужење оне раније, политике народног уједпњења. Начело народности тражи да се територија државна поклапа с етнографским простирањем народа. У име тога начела Италија је повела борбу противу Аустрије и успела је али не потпуно. И после рата 1859. и 1866. г. и после заузеће Рима 1870. није све талијанско племе уједињено. Остао је још још један део талијанског народа у Аустрији, — у Тиролу. Ту политику народног уједињења Италија је водила све до потпуне победе немачке хегемоније, — докле Немачка не постаде та велпка спла, која је давала тона европској политици. Уздајућп се у Француску, Италија није напуштала ову политику ни онда када је одиста имала тешких тренутака. Тако је после пропасти њене флоте у битци код Лисе (1866 г.) и опет Италија тражила не само Венецију но и Тирол. Када је пала друга пмперија и Француска иобеђена, сломљена, званична Италија напусти ову политику предавши је патриотским и шовинистичким струјама. Разуме се да то не значи да је нолитика народних аспирација на свагда одбачена од званичне Италије. Не. Али не могућп иматп впше потпоре од Француске она је иовела неодређену снољњу политику. Новој сили првог реда, Немачкој, она није могла прићп, — јер су и сувише свеже биле успомене на заслуге Француске за талијанско народно у.једињење. А Немачка је диктирала Европи. Аустрија опет не само што беше напустила мнсао о реваншу за Садову (1866 г.) већ шта више нриђе Немачкој и између њих се развише пријатељски односн. Русија је бпла с Немачком и ФраНцуска је, још изнемогла, била осамљеиа. Писац поменуте брошире, поводом које ппшемо ове редове, иревиђа факта, које смо горе номснули — да је званнчна Пталија морала нануститп нацноналистнчку спољњу полптпку своју због пораза Француске н ишчуђава се како талнјанска штампа, крај свнх увреда од стране француске штампе,