Delo

АУСТРИЈА II ИТАЛИЈА НА БАЛКАНУ 99 опет много жучније и енергичније напада евога савезника Аустрпју но Француску.1 Он се чуди што не само крајње шовпнисте, иридентпсте, огорчено нападају Аустрију, савезника Италије, но шта впше и впђенп политичарп и државници, којпма се не може пребацитн да су фанатпци и егзалтадоси. Њега не чуди Имбрпјанп алн га изненађује председник талијанске скупштине, Маркора, који се заборавио, па је смео да говори „о нашем (талијанском) Тренту“ и чуди се што је пуна два месеца требало аустријском министру спољњих послова да успе наговорптп талијанску владу да се оградп од солидарности с Маркором и да га жртвује дајући сатпсфакцпје своме савезнпку, Аустријп. Алп баш та факта, којима се он чуди, казују тачност тврђења да је националистпчка политика, коју је званична Италија напустила, још једнако јака, снажна. Она казују, да је, крај све заоштреностп односа, која је постојала између Француске и Италије и крај свег пријатељства и савезништва са Аустријом, народно расположење остало стално за Француску, те је разумљпво оно што опет аустријског патриоту бунп: да талијанска штампа штеди Француску а напада Аустрнју. Званична Италија после слома друге француске пмперије 1870. год., напустила је дакле ту националпстичку полптику. И ирема тадашњем распореду сила Италија се полако приближпвала најмоћннјој Немачкој, с којом је из ранпје била у пријатељским односима ратујући противу Аустрнје. Када је и Русија претрпела дипломатекп пораз на берлинском конгресу, Италија је имала још више разлога приблпжити се Немачкој, која је од 1878. склопила нарочити савез са Аустрпјом. Увиђајући корпсти од савеза са Италијом, а да бп Француску потнуно изоловао и отуђпо од ње, Бизмарк је преко аустрпјског министра спољ. послова, грофа Андрашија, још годпну раније, пре берлпнског конгреса, саопшгио талпјанском носланику у Бечу, грофу Робиланту, да Немачка неће имати ништа иротиву тога ако Италија заузме Тунис. А на берлннском конгресу Немачка је још одређенија била — Бизмарк је, преко Бплова, исто то саопштио италпјанском изасланику, грофу Кортију п шта више готов био да то пнтање на самом конгресу покрене. Италија је тада то одбила, јер није хтела да угази у рат с Француском, којп је Бнзмарк тако желео ! И овде сада настаје обрт у талијанској спољњој иолптици. 1 стр. 51. 7*