Delo

АУСТРИЈА. II ИТАЛИЈА НА БАЛКАНУ 101 милпона. У тнм тешким тренуцима Италији су иомогли нови савезници — Немачка и Аустрија. После политичког савеза дошли су и трговински уговорн. И тако се правац талијанске извозне трговине мењао. Један добар део нзвоза оде у Иемачку и Аустрију, око 25% од целокупног извоза, те се нп после, када се 1898. дошло до уговора с Фраицуском, није иравац извоза изменио, јер је 1902. увоз у Француску износио тек 11.45%., а раније 40%! И барон Хлумецки основано примећујо да финансијска п економска криза у Италијп, дефицит у буџету и у привредном билансу, нису потекли толико од царннског рата с Француском колико од авантуристичке политпке талпјанске у Абпсинији. Италија се поступно п полако опорављала од првих штета царинског рата. Већ 1895. године она није имала више дефицита у свом буџету. Али је и време учинило своје. Мало ио мало и у Италијп и у Француској виђенијц политичари и државници долазили су к себи. Увиђала се штета п у једној и у другој земљи од оваквих односа и све се внше створило веровање да се све то може изменити и вратитп старо пријатељство. Један догађај на Балкану дао је прилике да се званична Италија и званична Француска зближе. То је критски устанак 1897. Када су велике силе европске интервениеале у том иитању, Немачка и Ауетрија не хтедоше узети учешћа. Француска, Италија, Русија и Енглеска заједнички пнтервенисаше без Аустрпје и Немачке. Тај је догађај зближио Француску и Италију, која је у том иитању напустила своје савезнике. А одмах после овога дошао је и трговински уговор пзмеђу Француске п Италпје 1898. После политичког и економског зблпжења Француске и Италије, францускн државници, хотећи да изгладе тешке утиске, које је окупација Тунпса учинила у Италијп, да збришу последњу сенку несиоразума, дошли су на срећну мисао о сиоразуму о Триполису. И 1899. год. закључен је тај споразум: колико ова провинција улази у сферу талијанских интереса. То је била Италији накнада за Тунпс! Тако су и опет, иосле десетогодишње кризе и заоштрености, уравњени односи између Италнје и Француске. И, разуме се, по-враћено прпјатељство француско, за тим несумњпви полптички а нарочито економски развитак и напредак Пталпје донели су собом да је и нациоиалистичка струја ојачала. Њу и Француску крпви барон Хлумецки да су узрок неразумљивој