Delo

58 Д Е Л 0 фраза на иослетку: „Љубим ти уста, драга моја!...“ Она је са свим гласно понављала у тишини речи: „Љубим ти уста, драга моја! Драга моја!...“ II све оно што је у њој ударало • животом, све се носвећивало одсутноме. Слала му је пољупце: „Ја те волим, благо моје... говорила је. Она поново додирну уснама хартију. Та мала дописница, та мртва ствар, билајеод Мориса! Његова рука њу је додиривала; његова мисао јуче му је водила перо по њој. Мила дописница! Миле речи! Она их впше није распознавала, јер се већ ноћ спуштала. Али она их је сад на памет знала, и у овој густој помрчини, која је скривала све ствари у соби, њен је дух почињао блудети. Налазила је одсутног и окружавала га својим мислима. Она је била с њнм. Он је био норед ње... Јулнја се пробуди из овог заноса нежности једним ненадним млазом светлости који осветли предмете ишчезле у тами. Били су запалили сијалицу испред прозора на стану. Од њеног повратка сваког је дана то био знак за њу да треба да се враћа. Она намести шешир, узе огртач, п, казујући нежно збогом свима драгим стварима, које као да су учествовале у њеној љубави, она изађе. IIIIII • Окрећућп авнијом Ваграмским, Јулија опази Тонју где стоји на полуотвореним вратима хотелским. Шта ли се то догодило? Она помисли на све могуће догађаје: прво на то (и она осети да се тога внше плаши него што жели): да се Морис вратио. Али, тек што је изашла из кола, Тонја јој рече: — Г-ђица Клара је болесна, онесвешћена је. — Како, болесна? Шта јој је? — Пала је у иесвест, одговори старица затварајући тешко крило од врата и пратећи своју госпођу уз степенице... Био је дошао г. барон; разговарао је доста дуго са њом у парку. Кад је он отишао, госпођица се вратила н отишла је-у своју собу... II Јоакнм је нашао како је колика је дуга лежала у малом салопу. Јулија није више слушала, већ убрза кораке, пењући се уз стененпце без даха. У салону впде Ескјеа где стоји поред једне фотеље ua којој је почивала млада девојка, ослањајући главу ua јастуке. Поред ње је био ua колешша Домје и бројао ударе била. Али г-ђу Сиржер иајвише су пренеразиле нрво