Delo

ST. HELENA Бурна je ноћ. 0 гребење ce сиво таласи гоне сплом океана, ал’ друго ништа не чује се живо, што чека дрхћућ бледу светлост дана.... Сан, пусти оток у мору без краја!

Страшна је ноћ, и нема звезде једне

Завија ветар ко љута аждаја и пене баца на литице ледне

А једна сена, коју ветар рочи II дивље море, диже танку руку и гледа преко немирнога мора када ће сванут грозна, мутна зора. Је л’ то та звезда што мнид’јаше сјати над светом вечно као вечност сама? „Он“ нема никог више да га нрати кад му се душа огорчена лама! Поносно ,,N“ му на клобуку плави: тај кобни знамен фраицуског божанства, а на проседој, погрбљеној глави поноса нема гордог велнчанства. Испашта мртав што жив не хте гледат.. С пучнне л>уте доппру до љега у елемента бесомучној граји народа ропскнх ббни уздпсаји.А он врх мора слуша оне гласе н, к’о кад впђе парну лађу смелу, где реже брзо смућене таласе, дланом се лупа ио внсоком челу. 'i рогпр, јаиуара 1008 Рикард Николић.