Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 69 говорио тога пута. Радовао се тадашњој по нзгледу сложној борби свих Срба на Приморју против хрватског нритиска. Говорио је да he наше Српство том борбом ојачатн и да he стећи поштовање код својих непрнјатеља. Друге моје посјете Јовановићу, на које ме он у почетку овластпо, а касније и молио, биле су већ дуље и са његове стране све пскреније и отворенпје. Почео сам мало по мало стицатн његово повјерење. То повјерење ностало је неограничено, кад сам му са успјехом радио на Србобрану. Писао сам му и подлиске, и ситније впјести, и уводне чланке, и читаве низе чланака. Повјерењем Јовановићевнм много сам научио, упознао п искусио. У његовој кући упознао сам онога ријетког човјека Косту С. Таушановића, који је онако брзо збрисан са лица земље. Упознао сам га мало послије Велике Уставотворне Скупштнне у Београду од год. 1888., у којој је Таушановић, и ако по годинама врло млад, био нредсједник. Нознанство моје са Таушановићем и каснијп чести састанци и разговори с њнм, стекли су ми и његово неограничено повјерење. Колико је год Таушановић био бистар политичар за Србију, он је ширим погледом обухватао сва питања у цијелом Српству. Као мало који Србијанац, Таушановић се бринуо, размишљао је и радио је за цијело Српство. Њему је главно било, да економски препороди н оснажи Србе, гдје год живе. — Кад сви ми Срби, — често ми је говорио Таушановпћ — а особито вн у Аустро-Угарској, у Босни и Херцеговини, економски ојачамо, нећемо више бити шупља пара, којом ће наши непријатељи иоткусурпвати своје политичке рачуне. Кад економски ојачамо, ми ћемо моћи тражити своје, јер ћемо имати чнм, а нећемо морати да просјачнмо. За нашу народну будућност немамо другог пријатеља, сјем саме себе. Ни Русија ни АустроУгарска не воле нас Србе. Русија је већ неколико пута до сада трговала с нама и у име вјере и братства продавала нас је чак и Турцима. И већ тада, године 1889., Таушановпћ се носио мишљу, да се у Загребу оснује јаки и велики српски новчани завод. Он је ту мисао потицао у српским загребачким круговима. Математиком је доказивао, да ће тај завод пмати великог економског успјеха. Читава Хрватска, Славонија, Далмација, па Босна и Херцеговина нијесу имале тада ниједног српског јаког новчаног завода. Загреб је, по мпшљењу Таушановићевом, морао економски да