Delo

70 Д Е Л 0 окупн све Србе из свих тих земаља. Таушановић се у почетку узалуду знојно. Срби загребачки нијесу тада вјеровали, да се таквпм планом може и мора продријети. У што нпко у Загребу није могао да вјерује године 1889., постало је великим дјелом године 1895. . • • Таушановпћ ннје Србима прнврпједпо само Српску Банку у Загребу. Он је још много радио и урадпо. Рад нашнх пријатеља н покровптеља не могу све да кажем. Рећп hy само да Загреб не би за нас Србе данас био оно, што јест, у сваком ногледу, да није бпло Таушановића Моје прзнанство са Јовановпћем п његово повјереље према мени бпло мп је драгоцјено. Мало по мало упутио ме у све CBOje тајпе политпчке природе. Давао ми је да чптам писма свог нријатеља Николе П. Пашића. ондашњег емигранта. Шиљао ме — нпко нпје могао ни да пос.умња што о менп тада. 1889. године, кад сам тек бпо навршпо осамнаесту годпну — у врло деликатне политичке и економске мисије, гдје сам се састајао са ондашњим н садашњим многим првнм људима у Српству. За то неколико дана Јовановић ми је повјеровао уреднпштво Србобрапа, препоручујућп ми, у шали, да пншем шта хоћу, само да га не стриам — у бувару. Радећн у уредништву Србобрана, а не заборављајући никада свој главнп посао, иауке на свеучилишту, упознао сам у Загребу н Dr Мил. Р. Веснпћа, с којим ме и данас вежу пријатељске свезе. У Загребу сам стекао много веза са Бошњацима и Херцеговцима. Бошњацп и Херцеговцп ирема мало коме имали су толнко новјерења, као према Павлу Јовановићу. Сви онп снлни чланцп и пзвјештајп о Боснн п Херцеговини, које је доноспо Србобран, долазплп су живп у уредништво. Нпје било посједника, нпје бпло трговца пз Босне п Херцеговнне, који је послом пролазио кроз Загреб, а да се није задржао у Загребу барем једап дан. Хтпо је да види Јовановића, да се сњим унозна, ако га нп.је иознавао, и.да њему нли мени казује у перо вијести пз Босне н Херцеговине. Мало је ко и од нашпх политичара радпо за Босну и Херцеговину као Јовановнћ. Uu је бно тврдог увјерења, да је општа српска будућност уско скопчана са Босиом п Херцеговином! У њима је жив, јак и богат српски елеменат. Борећи се непрестано за свој опстанак, он даје снаге п осталој браћп. Без Босне п Херцеговине нема будућности српском народу. 1’ади тога је Србобрап, као мало који српски лист, страдао радп Боспе п