Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТНЧКЕ БОРБЕ НА ПРПМОРЈУ 71 Херцеговнне. Ријеткп су били бројеви Србобрана, а да се у њима нијесу оштро жигосали поједини догађаји у Босни и Херцеговини, које је требало жигосати. Ко је год хтио нешто основано да пише о Босни и Херцеговинп, или је шиљао Србобрану или је лично долазио у Загреб. — Штампа је велико оружје — говорио ми је внше пута Јовановић — нротив угњетача нашега народа у Босни и Херцеговини. II ако Србобрап не иде у Босну и Херцеговину, он се врло помљиво чита у Сарајеву на мусали. Мусала тражи наше дописнике, али ux неће никада наћи. На свим поштама по Босни и Херцеговиии, препоручено је, да се задрже писма, која се шаљу Србобрану. Нпје задржано никада никакво писмо, јер се писма и не шаљу. Кад се за какав чланак или нзвјештај нз Босне и Херцеговине већ у напрпјед знало, да ће га власт забранпти, Јовановић га је шиљао српским листовима у Новом Саду или у Београду. Новосадски листови штампали су га увпјек. Београдски никада, Нијесу могли да стигну од своје унутарње - велике полптике... Ово пошљедње много је бољело Јовановпћа. Више пута тужио се ради тога Таушановпћу. Сам Таушановић није могао,.и поред најбоље своје воље, да уништи ту немарност београдске штампе. Покушавао је, али никако није ишло. — Наша покварена читалачка публика — причао је Таушановић — никако не воли озбиљна, велпка српска политичка пнтања. Она је толико опијена нашпм ситничарским послима, да ништа друго не види, нитн шта друго хоће да зна. Она впше важности даје личнпм грдњама и псовкама малених, врло маленпх људи, него ли најозбиљнијем расправљању нашпх општих најживотнијих питања. II то ће се, можда, поправити. Мора се поправити, јер иначе Србија не може да буде оно, што би требала да буде. Ово је све пролазно код нас. Прежпвјеће се, као што се нреживљује свако зло. Тада сам, не познавајућп још добро нрнлике и људе, вјеровао Таушановићу. Он је говорно с пскренпм увјерењем, да ће бити боље. Надао се, да ће престати доба саможивостн и да ће његови земљаци отворнти боље очи. Да је Таушановић сада жпв, увјерио бн се, да су његове наде биле узалудне. Загреб је у то доба ностајао с дана на дан све важнији за 'Србе у Боспи, Херцеговпнп, Хрватској п Славонији. Неке Србе у Сријему било је тешко одвојитп од Новог Сада. Загреб