Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТПЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 57 не бих ескомптирао ни асекурирао. Други неки сарадннк одилази у Србпју, и тако ево стојимо са Србобраном данас! Не дао Бог смрти, нема човјека, на коме би ова наша узданица остала. „Ви сте човјек, kohi за тај посао имате воље, спреме и зпања, а уздам се, да сте чврсте петље и у тој акцнји сталан н карактеран, имате сва она сво.јства, ко.ја су нужна, да прихватите за већ развијени барјак. „Држим, да сте ме са ово неколпко ријечн схватили. Свакп добар Србпн ваља, а и дужност му је, да се роду одужи, једаи овако, други онако, у почетку је за сваку ствар нужно пожртвовање. За свој род морате и ви жртвовати. Треба да оставите комотни адвокатски живот, коме хоћете да се посветпте, па да дођете амо н да се упрегнете у рад за српскп народ. Ви звате, каква је ова позпција п за политнчко п за народносно дјеловање, а н колико још мора овдје да се ради, јер до сада није учињен него само ночетак. Србобран треба да дође у младе, чврсте, српске, Ваше руке, па да прегпете и вндјећете, шта ће се све моћи створити. „Паја је одредио, да Вас замоли да дођете амо и да се примпте Србобрана, јер он, како ми рече неколико пута, не би то за свог живота никоме учинио него Вама. Оп ће Вам то п писати ових дана, на Вас Владимнр и ја молимо, да не одбијете ту понуду, јер да Паја скоро умре требало би ту узети каквог пропалог ђака, каквнх пма мпого по уреднпштвпма нашнх лнстова... Ја Вам се, дакле, до скора надам, па ћемо Владпмир, Ви и ја, као оно некада за Вашег ђаковања овдје, у пријател.ском разговору по мало гњавити свијет. • „Ваш Петар Николић“. Петар Николић бпо је једап од опих рпјеткнх Срба, који се својскп заузимамо за свакп срнскп носао, а да то није метао на велпкп бубањ. Он је радио. Ужпвао је у плодовима своје радње. Ннје се никада истпцао, а нпје донуштао ни да га другн нстичу. Кад је лањске годнне умро у најбољој сназп, мало се ко сјетио да достојно онпше -његов рад п живот. Старија генерација то је заборавпла. Млађа се иије побрниула да дозна. Николпћ је бно нрвп, који је лрихватно Таушановићеву мнсао о оснпвању Сриске Банке у Загребу. Он је, својим нов-