Delo

70 Д Е Л 0 цем, спасио једном Српску Штампарпју у Загребу, да пе падне иод стечај, па да не пуца српска брука. Неколико дана послпје тог Нпколићевог писма, стпже ми н ово Јовановпћево: „Загреб, 8. (20.) фебр. 97. „Драги нријатељу! „Дође доба, да идем у гроба, Ви знате већ мој тешки живот. Пзнурен сам и тјелесно и душевно, па гледам коме бих оставио ову своју крваву тековину, која ме у мало година гонн у гроб. Вп се сјећате, како сам Вам још за Вашег ђаковања овдје говорио, да би ми врло мило било, кад би остади у Загребу, па да примите уредништво Србобрана, на коме сте већ онда лпјепо н успјешно радили. II Ви сте тада били сагласни са мном, па Вам сада пишем, не бпх ли Вас потсјетио на то, те натјерао, да Вас што нрије видим у Загребу. „Мени је тјелесно зло, а душевно није нншта боље. Осјећам, да нећу још ду-го моћи да радим, и ако нијесам још превалпо ни педесете. Димић ми је једини помоћник, али је и он тјелесно пронао, бљује непрестано крв, па неће дуго. Ни сада није овдје, него у Нпцн, али ће му Ница слабо помоћи код покварених п изагњелих нлућа. „Недавно сам о Вама говорно и нашем Кости Таушановпћу, који мн рече, да би најволијп Вас видјети у Загребу, као уреднпка Србобрапа. Ви добро знате Косту, који је увијек, како је и мени впше нута говорио, много уважавао Ваше сиособностп п ваш патриотпзам, а то је још више носкочило, кад се с Вама неколико пута састајао и разговарао. „Ја, дакле, желим, да Вас што прије видпм у Загребу, на да Вам нредам Србобран. II ако сТе јуриста напомнње Вам, да понесете собом све иснраве, а наиме: домовннцу, свједоџбу о Вашем иолитичком и ином владању од тамошње полптичке властн, а добро би било, да што прије ај плај туј ете све што је нужно, те да се пзвадите за хрв.-славонског грађанина, како би Вас моглп што прије у оба сабора (сабор троједнички и народно-црквенн) бпратп. Крспп лист, домовннцу и свједоџбу од иолитпчке властп свакако још сада са собом понесите, како <5и могли одмах прнмити уредннштво. „Са искреним поздравом од мојпх н од мене „Ваш Павле Јовановић“.