Delo

ОКО ПРНЛЕПА II ВЕЛЕСА 317 дваестак војпика „деврија“ где нам из далека иду у сусрет. Да пас не би задржали и претресали, скретосмо са друма пеколико метара и поседасмо по спегу. Сељаци извукоше из торбе хлеба, лука и соли и отпочеше да ручају. Да бих био још мнрнији и да се не бих морао клањати издрпаним и глупим Анадолцима, ја се извалих у снег, чинећи се да спавам. „Мпого вн година, аге! Много ви година аге!“ викали су грешни сељаци устајући и приклањајући се са руком па нрсима, док су Турци охоло нролазили и не гледајући их. Код Пусте Брезнице скренусмо десно и нрођосмо изнад села. Снег је био све већи а и пут стрменитији. Коњићи натоварени „пљачком“. како овамошњи сељаци зову робу купљену у варошн, упадаху сваки час у сметове, одакле смо их са тешком муком извлачили. Морали смо ићи лагано и пажљиво, мотрећи добро где стајемо. Сунце је скоро залазило кад изађосмо на врх планине који се зове Кула, јамачно због мале карауле у којој стално седе око двадесет заптија, пресретајући и претресајући сељаке, који су туда наилазили. Тражећи исправне нуфузе (крштенице) и испитујући да се не носи оружје и муницпја, они су били ту, као и на многим другим местима, турска предохрана од комита. Нисам био баш толико равнодушан, кад им се приближисмо, пошто је и најмања сумња могла учинити да ме вежу и врате у Скопље. Па и од тога се нисам толико плашио колико од кундака њпхових до вароши. Опоменуо сам сељаке да не забораве шта ће рећи, ако ме што успитају приликом претреса. Четири заптије сеђаху пред кулом око ватре, а двојица нас причекаше смешећи се и пипајући торбе на коњима и леђима нашим. Слушајући како сељаци поздрављају заптије желећи нм здравље, и понављајући пепрестано: „За много годпна, аго!“, мени паде на ум како се на истој караули побркао наш Шумадинац Душан, који је пролазио туда као и ја. Сељаци су га целим путем учили да увек Турке поздравља речима „за много година, аго!“ а ако га случајно запитају одакле је и ко је, да одговори: „Анђел из Тажево.“ Грешни Душан, неумешан п још непознат са прилнкама, како је пришао заптнјама, пехотице се укочи војнички и повиче: „Анђел из Тажево; за много година, аге!“ збунивши се