Delo

320 Д Е Л 0 на уму поцепани гуњић и босе премрзле ноге, које нисам ни осећао. Одморивши се и узевши мало хлеба и сувог пасуља који сељаци ношаху у дрвеним заструзима, кретосмо право уз брдо. Већих тешкоћа нисам осетио нигда у животу ни дотле ни после тога. Мраз стегао, да бих чисто јаукао. Сељаци позавијали главе марамама што су год имали уза се, ћуте и корачају тромо као сенке преда мном и за мном. Танка кора високог снега ломила се од терета, и ми се непрестано губисмо у сметове одакле се тканицама и моткама једва извлачисмо. Са свих страна орила се планина од урлика и завијања гладних курјака, који лутаху по овој пустињи исто као и ми, са том разликом само што су они тражили хране а ми одмора и топлоте. Покајах се што нисам пристао да преноћим под планином; лакше би свима било да поднесу зиму него овај пут којитрајаше пуна четири сата... Око поноћи изађосмо на врх планине и држећи се леве косе наиђосмо после неког времена на пут који води за Брезницу. Хладноћа не даваше да се одмарамо те смо брзо сишли у долину. Остао сам пола сата пред селом док ми нису јавили да нема у њему војске, па и ја уђох у Брезницу. Село је прилично збијено са ниским и јадним кућицама покривеним сламом и трском. Поређане куће око малог потока и опкољене са свију страна бреговпма и тамом изгледаху ми као гњездо мира. Пси нагрнуше и нададоше лавеж да човек чисто оглуви, док је све друго остало немо у ноћној тишини; нигде ватре, нигде светлости, као да нема будне душе. Проведоше ме кроз село и одведоше у једну кућу, на чијој средини ватра догореваше на огњишту, око кога је лежала цела иородица домаћинова покрпвена губерима и поњавама. У другом пак крају привезана за јасла лежала је стока. Домаћпн сањив, поздрави се мрзовољно са мном, па чешући се подстицаше ватру, бацајући суво грање на њу, те убрзо запламте осветливши целу кућу. Док ме домаћин посматрао полуотвореним очима, ја гледах пробуђене како дижу радознало главе испод губера и питах се што ли су ови дужни да нх узнемиравам. Можда је у том тренутку више узнемнрености