Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВЕЛЕСА 321 било у мени што их доводим у опаспост, ако би ме аскер у њином дому затекао, него што су они на то помишљали видећи непозиатог страпца и слутећи ко је и куда иде. Домаћину као да није било право што да ме баш њему доведу, ако не због другог чега оно због прекипутог спа и овог устајања у невреме. Заборављајући се, дође ми такав дочек чудап, те га погледах оштро хтевши му тиме рећи: „Трним ја, иа тргш и ти“. Мало па се и он одобровољи, те нас запита хоћемо ли што јести, но ми одбисмо молећи га само да рашчпсти мало места где ћемо лећп. Ту се моје пазарџије поделише, двојица остадоше са мном, а тројица одоше у други конак. Полегали смо као мртви но земљи крај ватре. — Неколико сам се пута будио и свакад видех домаћина крај огња, како непрестано подстиче ватру бацајући суварке и померајући главње. Устао сам последњи; глава ми некако отежала, снага омлитавила, а очи ми беху као отечене од силног дима који је љуто гризао. Донесоше ми воде и убрус, те се умих па ми понудише малу троногу столичицу да седнем. У том ми приђе домаћин, Павле, и пружи руку говорећи: „Добре ми дошал, брате! Како си?“ За њим се изређаше прво мушки који се затекоше па онда жене по старешинству. Сви понављаху исте речи, а на мој отпоздрав одговараху: „Сполај на Господа!“ Прљава џезва са кафом цврчала је крај ватре а уз њу чучао домаћин спремајући кафу. Ретко која кућа у целом том крају да нема ово пиће. Таман је кафа била готова, кад дођоше моје пазарџије са још неким сељацима и начелником (иредседником) сеоским. Поздравпсмо се и упустпсмо у разговор. Начелник мп прпчаше како ме до синоћ чекао војвода Цене са својом четом у истој кући где сам, али је морао због потере да измакне ка 1\1анастпрцу. Око осам сати дође курир који ће ме провести до Тажева, те разделих нешто ситног новца децп домаћиновој н онростнх се са свима па и пазарџијама, и оставих за собом у долнпн Брезницу. Одмах од села зађосмо у густу борову шуму кроз коју је водила путања утапкана у снегу. Прешавши шуму и брег спустисмо се потоком до Тажева, где добих хлеба и другог курпра за Белпцу. Тажево има 40 до Дело, књ. 48. 21