Delo

ОКО ПРИЛЕПА II BEJIECA 323 прихода сељацима, али су најглавнији извори богаства пеџалбе. Док један део људи обрађују њиве и чувају стоку, други одлазе у Америку, Аустрпју, Влашку и Србију, и враћају се крајем године са приличном уштеђевином. За четнички рад Белица је била центар првог покрета, па н много година доцније служила је као најбоље склониште четничко. Неки шефови иоречких чета чак су били и дозлогрдили својим сталннм бављењем, да су сељаци били принуђени да моле и преклињу да их ослободе мало и удаље се. Згодан положај, који је усташима уливао спокојство, примамљивао их је у Белицу сваке веће свечаности, јер су ту били најсигурнији од потера турскнх. Свратих у прву кућу, на коју сам идући нутем уз реку наишао, н ту затекох само једну бабу где броји јаганце у дворишту. Кад ме спази, она ме сумњиво погледа па внкну сина из куће, те овај брзо пспаде отуда. Како сам без икога дошао, носећи само велику тојагу у руци, одрпан, исцепан, нагарављен, без икаквог писма од кога било, и њему сам у први мах изгледао подозрив, док се не објаснисмо. Сазнах од њега да је он и начелник сеоски, те ми бп милије што њега прво нађох; иначе бих морао чекати због курира до Црешњева. Одморио сам се мало у његовој авлији, па ме он одведе до куће, у горњем крају села, коју је сад почео да зида. Био је веома пријатан човек, говорио је чисто српски, а уз то волео доста да нрича. Радннци, који су сви били чланови његове задруге, посматрали су ме са осмехом, нагађајући ко сам. Бејаше ми непријатно видећи да су због мене прекинули посао, али сам морао ипак остати подуже време, док ми нису нашли курпра. У селу готово није било човека, сви се растурили послом око стоке или у гори, те ми на једвите јаде доведоше једнога кога сам више ја водио него он мене. Прегазпсмо брзу и бистру беличку реку која отицаше чак из велешке казе са језера на Солуници, па се дохватисмо старог лепог пута који је кроз брегове водио за Прилеп. Мом се куриру сваки час прнвиђаху Турци, те мало мало па би стругнуо кроз шумарак, те сам и с њим муке имао дозивајући га. Након приличног таквог путовања, почесмо се пети уз брег ка једној колибп пред којом стајаше човек са два детета. Председник белички још при проласку напоменуо ми је, 21*