Delo

340 Д Е Л 0 рања гласова бирача у класе и друге добити преко народнога представништва. Оваки односи међу законодавним органима и извршним морају стално понижавати морални ниво законодавнога тела, а то је најопаснији симитом за државну заједницу. Ка питање: кад he пропасти Енглеска? — Blackstone одговара овако: „Она he пропасти кад њена законодавна власт буде деморализованија него пзвршна“. А законодавна власт онако где она у главноме штити интересе чиновничке класе, као што је по несрећи код нас, као и у Француској, није далеко изнад извршне. Због тога и ми налазимо да је прека потреба мењања основних закона нашега државнога уређења, али не да се скрате народна права, него да се она прошире и поставе на з д р а в д е м о к‘р а т с к II т е м е љ. Ми бисмо били међу првима који би се одрекли демократских начела кад би демократизам био онакав како га слика наш уважени научар г. Ст. Новаковић у предговору студија г. Перића. Шта је демократизам с гледишта нашега поштованога историчара? То је негирање свега доброга, које обухваћају принципи консерватизма. Због тога потребно је да видимо најпре шта он разуме под консерватизмом. „У консервативне и д е ј е, в е л н о н, и д е п о г л авито чување реда, пажња на традиције колико их има, строго држање законитости, жртвовање с в иј у с итн их о б з и р а д и с ц и п л и ни, оданост к својој служби, верност к заданој речи, к своме старијем и к з а к о н у, реформе еволуцијом, искреност политичких убеђења без претварања и без шпекулације. Не само наше наклоности него н наша личност утапају се у анонимним захтевима законитости н реда. Чувена и славна изрека кнеза Михаила „Законје највиша воља у Србији“ могла би се поставити као правни темељ консервативн и м и д е ј а м а. X а т а р и л и ч н и о б з и р и у њ и м а м еста немај у“. Ове мисли приближују се партијском нрограму, те је због тога потребно издвојити из њих оно што је теоријско. Ово није тешко учинити. На битно социјално-философско питање: какав