Delo

УСТЛВНИ ВЛАДАЛАЦ .341 треба да је положај личности у држави, ми налазимо јасап одговор. Тај одговор гласи: „не само наше наклоностн н е г о и н а ш а л и ч н о с т у т а п а ј у с е у а н о н и м н и м, апстрактннм захтевима законптост и“. Ми изостављамо последње две речи: „и реда“ не да окрњимо мисао г. Новаковића, него да одвојпмо вид од рода, а да овим изостављањем не крњпмо главну мисао његову, јаспо је из следеће реченице, у којој он поставља за темељ консерватвним идејама изреку кнеза Михаила: „Закон је највиша воља у Србији‘Све остало, дакле, — ред, традиције, дисциплина, оданост, верност, послушност. прогресивност („реформе еволуцијом“) и искреност, јавља се као последица законитости. Према овоме погледи г. Новаковића подилазе под теорију францускога доктрипарскога либерализма. Непгу Michel карактерише у своме делу „Идеја Државе“ ту школу овако: „Либерална школа у главноме израђује теорију противустајања деспотизму демократском или цез а р и ј а н с к о м“. Ова школа признаје индивидуму право на слободе, али „у п р е д е л и м а д а т и х м у пуномоћства" {Benjamin Constant). Колико подилазе погледи г. Новаковића под доктрину ове школе још ће се боље видети из његових погледа иа демократизам. Шта је демократизам по мишљењу г. Новаковића? „Супротно овоме (горе цитираном његовом) консервативном гледишту јесте г л е д и ш т е р е в о л у ц и ј е, у о б н ч н и м и р и л и к а м а н а з в а н о р а д и к а л н о и л и д е м о к р а тско“. Атрпбути су демократизма, на супрот консерватнзму, нереди, сила, превара и обмана. Док копзервативац тражи „да се свуда радн мнрно и пажљиво“, присталице демократизма (револуције) — „ломе како стигну“. Консервативни рад претпоставља „равнотежу врховних државних власти“, а демократски нрисвајање ових власти од стране народнога представништва, управо „превлашћу скупштинске већине“. Дакле, до краја погледи г. Новаковића одговарају пог.ш дима француских доктринара либерализма, који су у добу опште реакције против чуда и покора велике револуције хтели да како примире високе идеје енциклопедиста и стечена права на сло боду са старим појмовима о власти и држави, алн, као што је познато, живот ]е на ове теорије сасвим друкче одговорио.