Delo

344 Д Е Л 0 иу нашем народу присталица странке девизе „Бог на небу а цар на земљи“. То би имала да докаже и нова наша историја: Карађорђе стално је и постојано тражио над целом земљом власт самодршца; ово је као „готову тековпну продужио кнез Милош, и остали Обреновићи у унутрашњој политици остали су консервативци. Тек смрћу краља Александра „отворио се пут потпуној превласти демократских струја“. Пут збиља тегобан и дуг, али да видимо, пошто је он нов, да није п туђ нашем народу. Овај наш историјски пут није усамљен; у главноме то је скоро пут свију европских народа. Замените наш турски јарам јармом феудала и прошлост европских народа у смислу ових традиција одговара нашој прошлости. Тен у Origines de la Prance contemporaine готово то исто вели о Француској што г. Новаковић о Србнји. И он налази да су се француски појмови о држави сложили из римскога нојма о имнераторској врховној власти, из хришћанскога појма о божанском пореклу владаочеве врховне власти (византинизам) и из појма неограничених права владаоца у епоси феудализма. Али све то, наслањајући се једно на друго, водило је у новој државној организацији. „Дванајест векова старога режима, вели други француски нсторик Hanotaux, радили су на организовању нације помоћу утврђивања идеје о држави“. Наша пак државна незавиеносг престала је у зори препорођаја, који је имао да утиче и на државну организацију, те даље кретање политичкога живота других народа није могло утицати на наш народ и још довољно неутврђени автократизам Немањића прешао је у царство појезије и то револуцион а р н е народне епике. Не покорност дару но борба с њ и м е, то је наша народна девиза за пет векова робовања. Византијско-хришћанско-турска девиза: „Бог на небу и цар на земљи“ усађена је само једном делу нашега народа — потурчењацима. Садашњн демократизам православних и к о нсерватизам мухамеданских Срба у Босни и Херцеговинн даје одличну потврду овога што рекосмо. Нова историја Србије, како се нама чинн, ово само потврђује. Из стогодишњих „плавих сенака“, којима, кад не би било сувише неестетично, боље одговара назив крвавих сенака, мора се извести јецан једипи закључак, а тај је, да је девиза: „Бог на небу а цар на земљи“ према шесторици државних поглавара седам пута ногажена. Гледајте како се за сто година ре-