Delo

346 Д Е JI 0 рода и борба о „равнотежу власти“ не би водила ни добру круне ни добру народа. Ми смо сагласни с г. Новаковићем, да су интереси владаоца и интереси народа увек индентични, али баш ова индентичност интереса упућује и круну и њене пријатеље не к одметању од народа, него к стапању тежња у једну заједничку тежњу. Само овако може очврснути код нас принцип монархизма. Не аристократским и апсолутистичким, односно јакобинским прохтевима и субјектпвним погледима него демократским реформисањем нашега државнога у р е ђ е њ а могу се уклонитп такви крупни недостатци, као што је, како се сасвим тачно изражава г. Новаковић, „фалсификовање пзборнога ресултата“ Марко П. Цемовић. \