Delo

348 Д Е Л 0 — Дакле, иза Брезовог Дола сеју детелину? Идем да видим — рече, узјахавши малог риђег Колпика, кога му доведе кочијаш. — Преко потока не можете прећи, Константине Дмитричу — викну кочијаш. — А ја ћу кроз-а шуму. И хитрим раваном доброг одморног коња, који је фркао над барама и затезао дизгине, Љовин пође по каљавом дворишту и изађе на капију у поље. Кад је Љовину било пријатно на сточном дворишту, у пољу му је било још пријатније. Љуљајући се равномерно на добром коњићу, удишући свеж и топао мирис снега и ваздуха при проласку кроз шуму, он се радовао сваком свом дрвету гледајући, како на кори њиховој оживљује маховина и како набубравају пупољци на гранама. Кад је изашао из шуме, пред њим се на огромном пространству, као кадифени распрострти ћилим, показа зеленило, на коме не беше ни једног голог места и ни једне барице, осим по где-где у вртачама што се виђаху остаци неокопнелог снега. Он се није наљутио ни кад је спазио сељачког коња, како му гази зелен усев (рекао је само сељаку, с којим се срео, да га отера), нити га је могао наљутити подругљиви и глупи одговор сељака Ипата, когаје срео и упитао: „Је ли, Ипате, хоћемо ли скоро да сејемо?“ „Треба најпре поорати, Константине Дмитричу“, одговори Ипат. Што је даље ишао, све је пријатније бивало и планови газдинства, све бољи од бољег, јављали су му сеу памети: посадитп око свих поља живу ограду према јужној страни тако да се снег под њом не би задржавао; извадпти шест њива за ђубрење и три резервне за сејање траве, исконати језерце и, ради поправке земље, удесити покретне торове за стоку. II тада 300 ланаца пшенице, 100 кромпира и 150 детелине, и ипак ни једног пспошћеног ланца. Са таквим маштањем, пажљиво терајући коња међом да не би газио своје усеве, он приђе радницима који су сејали детелину. Кола са семеном нису стајала на међи него на самој њиви и ншеница озимица била је изрнвена точковима и утабана коњским копитама. Обадва радника седела су на међи, вероватно пушећи из заједничке луше. Земља у колима, са којом је било помешано семе, није била истрошена него смрзнута у бусикама. Спазивши газду, Василије радник упути се ка колима а Мишка поче да сеје. То није било лепо, али на раднике Љо-