Delo

А П А К А Р Е Њ И Н А 351 очекивао је и желео од свег срца да то буде његов брат. Оп ободе коња п прошавши багрен спази тројку1, која је долазила са железничке станице, и господина у бупди. То није био брат. „Ах, кад бп само то био какав пријатан човек, с ким би се могло поразговарати“, помисли он. — А! — викну радосно Љовпн, дижући обе руке у вис — Ево жељеног госта! Ах, како ми је мило, што си дошао! узвикну он, познавшн Степана Аркадијевича. * „Сазнаћу од њега, да ли се удала, а ако није, кад ће“ помнсли он. II тога дивног пролећњег дана он осети, да га успомена на њу није пи мало тиштала. — Ниси ми се падао, а? — рече Степан Аркадијевпч, нзлазећи из саоница, поирскан блатом uo носу, образу и обрвама, сав весео и здрав. Дошао сам да те видим, то је прво — рече он загрливши га и пољубивши га — да па тјаги1 2 иостојим, то је друго, и да забран у Јергушову продам, треће. — Дивота! Ала је дивно пролеће! Како сн ти то на саоницама допутовао? — На колима је још горе, Копстантине Дмитричу, — одговори познати му кочпјаш. Баш ми је мило, што си дошао — рече Љовпн, искрепо осмејкујућн се детињски радосним осмејком. Љовин одведе свога госта у собу за иутнике, где беху донете и ствари Степана Аркадијевича: торба, ловачка пушка, кесица за цпгаре и, оставивши га да се умије п нресвуче, он оде у канцеларпју да каже о орању и детелини. Агафија Михајловна, која се увек бринула за част овога дома, срела га је у предсобљу са питањима односно ручка. — Радите, како знате, само што пре, — рече он, и оде к надзорнику. Кад се вратио, Степан Аркадијевич је већ умивен, очешљан и насмејан, излазио из своје собе и они заједно одоше на горњи спрат. — Е баш ми је мило што сам се докотурао до тебе! Сад 1 кола или саонице са трп коља. 2 Тјага — са.зивање и спарпвање код шљука, које бива у лету пред вече ускоро послз њиховог доласка (апрпл); мужјаци пздају прп спарпвању неке карактеристпчке звуке. Лов п пуцање на тјагп особнто је популарно код ловаца.