Delo

А П А К А Р Е Њ II П А 353 се сам радничкн елеменат мора изучавати и да се њиме мора руководити нри избору пачипа газдинства. Ја сам ти у томе профан; али чини ми се инак да he теорија и њена примена имати утицаја и на радника. — Да, али ја не говорпм о политичкој економији пего о науци газдинства. Она мора бити као и природне науке, мора посматрати дане појаве, као и радника са његовим економским, етнографским

У том тренутку уђе Агафија Михајловна, посећи слатко. — Но, Агафија Феодоровна — рече јој Степан Аркадијевич, цмокнувши у јагодице својпх пуначких прстију — ала вам је травњик п „иолоток“!... Је ли, Косћа, да није већ време? — додаде он. Љовпн погледа кроз прозор на сунце, које је замицало за голе врхове шуме. — Време је, — рече он, — Кузма, спреми лака кола! и отрча доле. Степан Аркадијевич сиђе доле и сам акуратно скиде са лакованог ковчега навлаку од сегелтуха, отворп га и стаде састављатн своју скупоцену пушку најновијег фа:Јона. Кузма, нањушивши да ће бити доброг бакшиша, ннје се одмнцао од Степана Аркадијевича и обувао му је п чарапе и чизме што му Степан Аркадијевпч ннје бранио. — Нареди, Косћа, ако би дошао Рјабнњин, трговац

ја сам му рекао да дође, да га приме и да почека... — А зар Рјабињину продајеш забрап? — Да. Зар га ти познајеш? — Како да не! Имао сам с њим посао „познтивно и коначно“. Степап Аркадијевич насмеја се. „Коначно н нозитивно“ биле су омиљене узречице трговца Рјабнњнна. — Да, он врло смешно говори... Разумела си већ, куд he газда! — додаде он, потапкавшп руком Ласку, која је цкичала и увијала се око Љовина, лнжућп му час руку, час чнзме н пушку. Кола су већ стајала код врата, кад су они изашли. — Ја сам рекао да спреме кола, п ако није далеко; ако хоћеш, можемо и пешке? — Не, боље овако — рече Степан Аркадијевич, прилазећн колима. Он седе, обави ноге тигровим пледом и запали цнгару Дело, кн>. 48. 23