Delo

354 Д Е Л 0 — Како то да ти не пушиш! Цигара — то је такво задовољство, управо, није задовољство него венац, симптом задовољства Ово је прави живот! Како је лепо! Овако бих желео да живим! — Па ко ти смета? — рече Љовин, осмејкујући се. — Не, ти си срећан човек. Пмаш све, што год волиш. Нмаш коње, имаш псе, имаш лов, имаш економију. — Може бити да сам срећан због тога, што се радујем ономе што имам и не жалим за оним што немам — рече Љовин сетивши се Китинке. Степан Аркадијевич разумеде, погледа га и ништа не рече. Љовин је био благодаран Облонском за то, што овај, по својој свагдашњој тактичности, приметивши да се Љовин боји разговора о Шчербацкима, није ништа говорио о њнма; али сад је Љовин већ хтео да сазна оно, што га је тако мучило а о чему није смео да започиње разговор. — Па како твоје ствари? — рече Љовин, помисливши о томе, как.о није лепо од њега да мисли само о себи. Очи Степана Аркадијевича весело се засијаше. — Па ти не признајеш да се преко хлеба може желити и погаче, то је по твом мишљењу злочин; а ја пак не признајем живот без љубави — рече он, схвативши на свој начин питање Љовиново. Шта знаш да радиш, ја сам тако створен. И збиља, тиме тако мало чиниш другима зла а себи тако много задовољства.... — Да није опет штогод ново? — упита Љовин. — Јесте, братац! Теби је јамачно познат тии Осијановог женскиња женскиња, које сањаш у сну Ето, такво женскиње налази се и на јави... и те су женске ужасне. Женско, видиш ли, то је такав предмет, који, ма колико га ти изучавао, остаје увек потпуно нов. — Онда је боље и пе изучавати га. — Не. Неки математичар рекао је да наслада није у самој истини, већ у тежњи к њој. Љовин је слушао ћутећи и, без обзира на све наноре које је чинио, није се могао пренети у душу свога пријатеља да би разумео његове осећаје и дражи изучавања таквог женскиња .