Delo

Л U А К А I’ Е Њ II П А Место „тјаге“ било је у близипи више речице у ситној јасиковој шумици. Дошавши до шуме, Љовин сиђе н проведе Облопског до угла маховипасте и иодбарне пољанице ua којој се снег већ беше отопио. Оп се врати па други крај ка двокракој брези и, наслоннвши пушку на рачве сувог писког ступа, скиде кафтан, опаса се и учини неколико покрета рукама да види колико је комотап. * Стара седа Ласка, која је ишла за њима, чучну пажљиво према њему и начуљи уиш. Сунце је залазило за велику шуму и при светлости занада jacuo су се оцртавале разбацане појасиковој шумици брезпце својим обореним гранама са набубрелим пупољцима, готовим да се распрсну. Из честе шуме, где је било још снега, једва је чујно текла вода кривудавим поточићима. Мале тице цвркутале су и но каткад прелетале с дрвета иа дрво. У интервалима потиуне тпшине чуло се шуштање лањског лишћа, које се кретало услед крављења земље п клијања траве. „Гле, молим те! Чује се и види се како трава расте!“, рече у себн Љовин, спазивши како се покрену мокар јасиков лист поред клице младе травчице. Оп је стајао, слушао и гледао час доле на мокру маховинасту земљу, час на Ласку која је нажљиво ослушкивала, час па море голих врхова шуме које се протезало пред њим, час на небо које је иостепено тамнело, покривајући се белим пругастим облачићима. Јастреб, лагапо машући крилима, иролете високо изпад далеке шуме; другн пролете тако исто у истом правцу и нестаде га. Тпце су све јаче и брижљивије цвркутале у чести. У близини захука совуљага и Ласка, уздрхтавши, пође пажљиво пеколико корака н, накрививши главу у страну, стаде ослушкивати. Иза реке чу се кукавица. Она два три пута закука својим обичннм гласом а затим промуче, убрза н сплете се. — Гле, молим те! Већ и кукавица! — рече Степан Аркадијевич, помаљајућн се иза жбуна. — Да, чујем! — одговори Љовин, нарушавајућн тпшпну шуме својим гласом, који и њему самом беше непријатан. Пази, сад ће!... Степан Аркадијевич опет замаче за жбун н Љовин спази 23*