Delo

358 Д Е Л 0 пријатно“, сећаше се Љовин. „Да, Китинка болесна... Шта да радиш, жао ми је јако“, мислио је он. — А, нашла си! Паметно си ти куче, — рече он, узимајући из уста Ласкиних топлу тицу и мећући је у готово пуну ловачку торбу. — Нашао сам, Стиво! — викну он. XVI Враћајући се кући, Љовин се распитивао о свима подробностима болести Китинкине и плановима Шчербацких и, ма да га је срамота било признати, све оно, што је сазнао, било му је пријатно. Било му је прпјатно и због тога, штојенатај начин имао још наде, а још више му је било пријатно, што је тешко било оној, која је њега тако увредила. Но кадјеСтепан Аркадијевич почео да говори о узроцима болести Китинкине и кад је поменуо име Вронског, Љовин га прекиде. — Ја немам никаког права да знам породичне подробности а, право да кажем, и не интересује ме. Степан Аркадијевич осмехну се једва приметно, спазивши тренутну и тако познату му промену на лицу Љовинову, који постаде онако исто мрачан, колико је био ведар и весео минут пре тога. — Јеси ли сасвим свршио погодбу с Рјабињином? — упита Љовин. — Да, свршено. Цена је одлична, тридесет осам хиљада. Осам хиљада одмах, а остало за шест година. Дуго сам се с тим забраном бактао. Нико не даје више. — То значи да си га џабе дао, — рече Љовин мрачно. — Како џабе? — рече с добродушним осмејком Степан Аркадијевич, знајући, да сад Љовину све није добро. — Тако, јер забран вреди у најмању руку пет стотина рубаља по десетини1 — одговори Љовин. — Ах, ове сеоске газдетине! — рече у шали Степан Аркадијевич. — Ta] ваш тон презрења према нама варошанима!.. А кад треба да се посао сврши, ми га ипак најбоље свршимо. Беруј ми да сам ја све срачунио — рече он — и забран је врло добро продат, тако да се ја чак бојим да купац не одустане. То није јапија — рече Степан Аркадијевич, желећи да речју 1 десетина 109,25 ари.